понедељак, 15.11.2021, 23:55 -> 13:15
Извор: Трећи програм
XX век – Ежен Исај
Вечерашњу емисију посветићемо стваралаштву белгијског виолинисте, диригента и композитора Ежена Исаја.
Рођен у породици музичара у Лијежу 1858, Исај је почео да учи виолину са пет година, а само две године касније уписао је Конзерваторијум у свом родном граду. Ипак, убрзо је морао да напусти студије, како би се посветио готово константном концертирању у два оркестра, од којих је један водио његов отац. Остала је сачувана анегдота да је угледни виолиниста и композитор Анри Вјетан, једном приликом са улице чуо дванаестогодишњег Исаја док вежба, те је потражио младог виолинисту и потом ургирао да се поново упише на Конзерваторијум, овог пута у класу угледног Хенрика Вијењавског. На тај начин, Исај је постао један од истакнутих представника франко-белгијске виолинске школе, која је била позната по елеганцији, пуном тону и дугачким потезима гудалом и прецизном техником леве руке. По завршетку студија, Исај је постао изузетно цењен солиста и оркестарски музичар, сарађујући са најзначајнијим музичким именима друге половине 19. и првих деценија 20. века – од Франца Листа, Кларе Шуман, Антона Рубинштајна, преко Дебисија, Сен Санса, Франка и Шосона.
Још од младалачких дана, Ежен Исај се поред извођаштва, бавио и компоновањем дела за виолину. Његови рани, салонски комади нису оставили значајнији траг, али након сусрета са поменутим француским ауторима, променио је свој музички израз, те декоративни виртуозитет заменио више импровизаторским, страственијим приступом. Његова дела су понекад била мање суптилна али је њихов хармонски језик био оригиналан и узбудљив. Занимљиво је да је сам Исај био веома уздржан у промоцији сопственог стваралаштва, те да није често интерпретирао своја дела, било као виолиниста, било као диригент. Био је веома самокритичан и тешко се одлучивао да јавно представи или штампа своје композиције. У једном писму, композитор се поверио пријатељу говорећи: „Има тако пуно ствари које бих могао да објавим, али сам видео толико тога што је издато а што је толико банално, лоше и недостојно, да сам увек пре био склон да не верујем у вредност сопствених креација него да упаднем у исту замку".
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
Коментари