Музички свет Питера Хелендала

Током свог боравка у Лондону, Хелендал је 1758. године, објавио збирку од шест „великих концерата", односно кончерта гроса као опус 3 што је један од његових најзначајнијих опуса. У његовом владању жанром кончерта гроса препознајемо утицај Георга Фридриха Хендла, а посебно је упечатљива разноврсност на плану стила и форме, еманципација деонице виоле, као и истанчана примена фуге и контрапунктских техника. Годину након ове публикације, Хелендал је неуспешно конкурисао за место диригента у Оксфорду, где је приредио јавни концерт, али је у августу 1760. постављен за оргуљаша у Кингс-Лину у Норфолку.

Италијански композитор и Хелендалов савременик, Франческо Ђеминијани, такође је био активан у енглеској престоници половином 18. века, као један од водећих представника позног италијанског барокног стила. Дошавши у Лондон као виолиниста-виртуоз 1714. године, Ђеминијани ће остати активан у Енглеској са прекидима, све до своје смрти, 1762. Кончерта гроса заузимају централно место у његовом опусу, и то са три збирке објављене у Лондону, 1732, 1733, и 1746. године. Форма кончерта гроса послужила је Ђеминијанију и за уобличавање његовог дела Зачарана шума, пантомиме базиране на два певања из епа Ослобођени Јерусалим Торквата Таса, које је настало на основу поруџбине из Париза, где је ова пантомима и изведена 1754. године. Ђемијинанијева музика организована је у два дела и укупно деветнаест концертантних ставова. Композитор није прибегавао тонском сликању и имитативном приказивању, већ музика служи као афективно усклађена позадина радње пантомиме. У односу на раније Ђеминијанијеве опусе кончерта гроса, Зачарана шума представља заокрет ка новом, галантном стилу, што доводи и до тога да је контрапунктска техника скоро елиминисана.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић