Композитор месеца – Франц Лист

Овај чувени композитор и пијаниста, рођен је 1811. године у западној Мађарској, а његов отац, Адам Лист, који је био музичар-аматер, брзо је препознао таленат свог сина. Тако је млади Лист основне музичке подуке добио од свог оца и за само 22 месеца савладао дела Моцарта, Баха, Клементија, Хумела и других, као и умеће импровизације. Породица се затим преселила у Беч, како би Лист наставио даље образовање код Карла Чернија, а само годину дана касније, на инсистирање Листовог оца, Черни је пристао да млади уметник одржи неколико концерата. Понесен успехом свог сина, Адам Лист је одлучио да са породицом напусти Беч и оде у Париз 1823. године. Тамо су се спријатељили са породицом Ерар, чувеним градитељима клавира, па је млади Лист тако имао прилику да први свира на клавиру са седам октава. Како у том тренутку странцима није било дозвољено да похађају Париски конзерваторијум, нарочито одсек за клавир, образовање је наставио приватно код Антоњина Рејхе и Фердинанда Паера. Наставио је да приређује концерте, па је тако често гостовао у Енглеској. У том периоду почео је да показује интересовање за религију и мистицизам и све више времена је проводио у молитви, изразивши жељу да постане свештеник, од чега га је одвратио његов отац, говорећи му да „он припада уметности, а не цркви". Након последње посете Енглеској, августа 1827. године, Адам Лист је преминуо, што је било веома трауматично искуство за Франца и управо из тог разлога су се теме смрти и умирања често појављивале у његовим делима.

Тада је седамнаестогодишњи Франц Лист преузео бригу око мајке и финансијских трошкова. Био је принуђен да прода свој концертни клавир како би отплатио дугове и да ради као учитељ музике француске аристоркатије. Због неуспешне љубавне везе са једном младом грофицом, Лист је доживео нервни слом и повукао се из јавности. Почеле су да круже приче да је преминуо, али је откривено да је био веома нарушеног здравља и да је време проводио искључиво у цркви. Јулска револуција 1830. године пробудила га је из летаргије. Тада је започео рад на Револуционарној симфонији, чији је први став, двадесет година касније, искористио у симфонијској поеми под називом Тугованка над погинулим херојем.

Како је у потпуност савладао француски језик, Лист је постао страствени читалац дела Игоа и Балзака. Такође, био је присталица тамошње секте коју је основао гроф Анри де Сен-Симон, а чије учење, засновано на социјализму и хришћанству, му је било веома привлачно. Ипак, Лист никада није постао званично члан покрета сенсимонизма, чије су вође убрзо ухапшене и протеране из Француске, те је уточиште нашао у револуционарним учењима теолога, филозофа и политичара Фелиситеа де Ламнеа, којег је доживљавао као живог свеца и којем је посветио неколико дела за клавир.

Поред тога, Лист се током живота у Паризу зближио са својим савременицима, као што су Берлиоз, Алкан, Шопен, Хилер и други, пишући транскрипције њихових дела за клавир. Године 1831. Николо Паганини је дебитовао у Паризу, а Лист је имао прилику да га чује годину дана касније и био је очаран Паганинијевим музицирањем. Инспирисан концертом и делима Паганинија, Лист је годину дана касније написао фантазију на тему Звона 1833, засновану на теми коју је Паганини користио у финалу свог концерта у ха молу, а потом и Шест трансцеденталних етида, заснованих на капричима за соло виолину Никола Паганинија.

Уредница Јелена Дамјановић