Михаел Антоловић: Ратови сећања и борба за идентитет

Последња објављена Суботићева књига представља логични наставак интересовања овог аутора за руску и, уопште, источноевропску тематику. По основном образовању филозоф, Суботић се током претходних неколико деценија јасно профилисао као несумњиво најбољи познавалац – у српском културном кругу иначе слабо познатог и највећим делом неистраженог – наслеђа руске политичке и друштвене мисли, истиче Михаел Антоловић. По његовом мишљењу, иако би се Суботићев приступ могао сврстати у традицију историје идеја, примереније је казати да је заправо реч о синтези историје политичких идеја, историје појмова и историје дискурса или, једноставније, о особеном виду интелектуалне историје. Антоловић сматра да је Милан Суботић пружио изнијансирану анализу употребе и злоупотребе прошлости у трима источноевропским земљама - које су му послужиле као својеврсне студије случаја - и емпиријски документовао зависност историографских тумачења од констелације политичке моћи и владајућих идеологија као и изузетно важну улогу коју прошлост има у тзв. политикама идентитета. Иако на светским језицима постоји дословце непрегледна литература о овим питањима, она у радовима домаћих истраживача једва да су до сада била дотицана.

Такође, захваљујући свом изванредном познавању друштвене теорије и главних токова савременог историјског мишљења, Антоловић сматра да је аутор „изградио особено теоријско-методолошко становиште које одликују интердисциплинарност те изразита ерудиција - особине које постају све ређе с обзиром на преовлађујући ток квантификације резултата научних истраживања која подстиче хиперпродукцију површних и неоригиналних радова. У том смислу, будући да ширином својих знања и дубином интелектуалних увида Суботићево дело представља својеврсни контрапункт преовлађујућем академском mainstream-у, рекло би се да оно може да буде пожељан модел млађим генерацијама истраживача које тек ступају у свет науке".

Чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.