Музеј звука

Ови уметници припадају династији франко-фламанских аутора из Лијежа, о којима је остало веома мало сачуваних информација, те су њихове међусобне везе и данас недовољно истражене. Арнолд и Хуго до нас су стигли пре свега захваљујући једној шансони Гијома Дифаја, у којој он подиже чашу „Ишону, Ерноу, Имблоу и Анрију", а у француским верзијама ових имена, истраживачи су препознали Хугонуса и Арнолдуса де Лантинса, чланове капеле Малатесте Малатесте, владара Пезара на чијем двору је радио и сам Дифај током треће деценије 15. века. Да ли су Хуго и Арнолд били браћа, вероватно никада нећемо сазнати, али су њихове каријере и музички језици веома слични. Нешто више знамо о животу Арнолда де Лантинса, који је служио у папској капели између 1431. и 1432. године, у време када је и Дифај боравио у Риму. Из захтева једног другог композитора, који је тражио пријем у папску службу како би попунио „упражњено место преминулог Арнолда де Лантинса", знамо да је умро пре јула 1432. године, вероватно као веома млад човек. Ипак, популарност коју је његов мотет Тота пулхра ес уживао током 30-их година 15. века, сведочи о угледу овог аутора, који се може упоредити са оним који су имали Дифај, Беншоа и Чиконија. До данас је остало сачувано четрнаест песама које се могу приписати Арнолду де Лантинсу, уз два мисна циклуса и три мање духовне композиције; када је реч о Хугу де Лантинсу, иза њега је остало осамнаест песама, од којих су четири на италијанском језику, као и десет духовних композиција. Стилски, ове остварења би се могла упоредити са раним радовима Гијома Дифаjа, уз нешто већу пажњу коју су Де Лантинсови поклањали мелодијској лепоти. Композиције које ћете слушати у вечерашњој емисији написане су за три гласа, а фокус је на украшеној мелодијској линији у тенору или контратенору. Већина композиција прати конвенције тог времена, и по питању распона и третмана гласа, као и форме, која је најчешће била у облику ронда, што све говори о томе да су ови уметници неговали „класични" стил тог доба, потекао из Бургундије.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић