Композитор месеца – Антоњин Дворжак

Након само једне посете Енглеској композитор је доживео изузетан успех, те је у овој земљи гостовао још осам пута, где је са великим успехом представљао своја дела. И док политичке околности у Аустрији и Немачкој нису били погодне за његову каријеру, Енглеска, далеко од тих политичких препирки, ценила га је на прави начин и највише је допринела његовој међународној слави. Тамошња публика му није замерала што пише дела на матерњем језику и заснована на чешком фолклору, а упознао је и истакнуте личности енглеског музичког друштва које су о његовом раду судиле без ароганције и предубеђења. Између осталог, спријатељио и са власницима издавачке куће Новело, који су се заинтересовали за објављивање његових композиција.

Честе посете Енглеској Дворжаку су обезбедиле финансијску стабилност и коначно је успео да купи мало сеоско имање у месту Висока, где је проводио највећи део године. Ту је написао другу збирку Словенских игара, Реквијем, Карневал, Отело и оперу Јакобин, а ревидирао је и нека своја старија, необјављена дела. Све ове композиције откриле су Дворжакову нову страну, коју је сам композитор описао речима: „Овде сам песник исто колико и музичар".

Почетком последње деценије 19. века председник Националног Конзерваторијума за музику у Сједињеним Америчким Државама понудио је Дворжаку место уметничког директора и професора у овој институцији, са 25 пута већом годишњом платом него што је зарађивао на Прашком конзерваторијуму. Осим тога, један од разлога за овај позив била је и Дворжакова изузетна репутација као композитора националног стила, те је позив из Америке упућен са циљем да управо он учествује у стварању америчког музичког националног стила. Године 1892. са супругом и двоје деце напустио је Праг и преселио су Њујорк, а први наступ имао је као диригент, у Карнеги холу, када је премијерно извео Те Деум.

У потрази за почетним материјалом у циљу стварања новог америчког стила, Дворжак је тражио од свог афроамеричког студента да му отпева духовне песме и народне песме које прате рад на плантажама, а истраживао је и музику америчких Индијанаца. У многим интервјуима и чланцима истицао је да амерички стил треба да се заснива на елементима преузетим из традиционалне музике, на пентатоници, плагалним каденцама, остинату и израженим синкопираним ритмовима.

Како је време одмицало, Дворжак је почео да осећа носталгију за Чешком, те је све мање компоновао, да би се 1895. године из Америке вратио у своју родну земљу. Наставио је да ради на делима која је започео у Америци, а окренуо се и програмској музици, компонујући неколико симфонијских поема. Последње године живота највише је посветио операма, те су тада настала нека од његових најпознатијих дела овог жанра: Ђаво и Каћа, Русалка и Армида. Како је и сам често истицао, опере је писао јер су, кроз теме преузете из фолклора, биле погодне за испољавање националног идентитета.

Уредница Јелена Дамјановић