Композитор месеца – Антоњин Дворжак

Након што је Јоханес Брамс препоручио Дворжакова дела свом издавачу Симроку, популарност чешког композитора истовремено је расла. Тако су немачки издавачи почели да поручују Дворжакова дела, а од 1878. године почела су да се изводе и у међународним концертним дворанама. Његов интернационални успех препознат је у родној Чешкој, те је све чешће имао прилику да интерпретира своја дела која су наилазила на изванредан пријем код публике и критике. Поред великог броја дела која је радио по поруџбини, окренуо се компоновању велике историјске опере Димитриј, заснованој на епизоди из руске историје. Било је планирано да се ова опера изведе на отварању Чешког националног театра, али је због пожара премијера приређена годину дана касније, 1882. у Новом чешком театру, са огромним успехом.

Током осамдесетих година 19. века почела је да се осећа атмосфера политичке тензије, која је утицала на репертоар позоришта и концертних дворана. Дворжак је био свестан античешких ставова још на извођењу Словенске рапсодије 1879. године у Бечу. Ипак, из љубави и поштовања према домовини, захтевао је од свог немачког издавача Симрока да његова дела објављују на немачком и чешком језику. С друге стране, почео је да добија поруџбине да напише музику на немачке текстове, који су били гаранција да ће се његова дела изводити изван границе Чешке. Тако се нашао у дилеми да ли да остане лојалан својој земљи или да је изневери како би остварио успех у непријатељским земљама.

Претпоставља се да је Дворжак, управо из тога разлога усвојио нови музички језик, мање прожет народним фолклором. Окренуо се драматичном, мрачном и агресивном тону, који се најбоље огледа у делима као што су Седма симфонија, Гудачки квартет у Це дуру опус 61, Скерцо капричозо опус 5, Клавирски трио и Балада за виолину и клавир.

Уредница Јелена Дамјановић