Мајстори барока – Андреа Цани

Кончерта гроса Андрее Цанија интерпретира ансамбл Капела Палатина под управом Ђованија Батисте Колумбра.

Италијански композитор и виолиниста Андреа Цани, рођен 1696. године у Казалмађореу, прва музичка знања стекао је од свог оца, који је био виолиниста аматер, а касније лекције из основа компоновања добија од локалног музичара, Ђакома Чиверија. Истовремено, виолину је учио од Карла Ричија, који је у то време био музичар на двору породице Гонзага. Антонио Калдара, који је радио на месту капелмајстора на овом двору, чуо је Андреу Цанија како свира, и позвао га да са њим оде у Беч и ради у служби Карла VI Хабзбуршког као виолиниста. Тамо постаје познати виртуоз и учитељ виолине, али никада заправо не добија званично место у служби царског двора, већ му покровитељ остаје Антонио Калдара. Након Калдарине смрти, 1736. године Цани се враћа у родни град, и ту и остаје до краја живота, 1757. године, са изузетком кратких путовања у суседне градове ради концерата.

Данас се сматра да је Андреа Цани највероватније упознао Вивалдија када је боравио у Мантови, и да су његова рана дела написана под изразитим утицајем форме и идиома овог уметника. Симфоније које је писао од 1729. године од велике су историјске важности због тога што представљају најранији датирани извор у којем не постоји жанровска нејасноћа. У њима, а и у већини дела које је писао од тридесетих година 18. века, могу се наћи назнаке и елементи галантног стила.

Иако нема много података о животу овог композитора, његова бројна дела су остала сачувана и објављена у изворном облику, а данас се чувају у неколико европских библиотека.

Ауторка: Саша Тошковић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом