Стваралаштво Јохана Баптиста Крамера

У току октобра настављамо циклус који смо приредили поводом 250. годишњице рођења композитора и пијанисте Јохана Баптиста Крамера. У вечерашњој емисији ћете слушати Крамерове композиције напоредо са делима његовог савременика, Фердинада Риса.

Иако је Крамер наизглед имао намеру да 1812. године заокружи свој опус клавирских соната, делом које је насловио као L'Ultima, односно Последња соната, након пет година ћутања, објавио је три нове сонате са поднасловом Les suivantes, односно Потоње, које је посветио својим ученицама и меценама.

Тринаест година млађи од Крамера, немачки композитор и пијаниста Фердинанд Рис био је од 1803. до 1805. Бетовенов ученик, а наредних десет година провео је путујући по Европи, неретко приморан да мења боравишта због Наполеонових освајања. У периоду од 1813. године, Рис је започео свој једанаестогодишји боравак у Лондону, где је био једна од централних фигура у развоју и раду лондонског Филхармонијског друштва. Бивајући у контакту са Крамером, од Риса сазнајемо и за поштовање које је Бетовен гајио према овом композитору. Попут Крамера, и Рис је у Лондону био виђен као пијаниста и учитељ клавира, а љубитељи музике који су га слушали на концертима и у музичким салонима, описивали су његов темпераментни стил као храбар и необуздан, препознајући у њему стереотипног немачког композитора.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић