Слободан Цвејић: „Струка” у раљама политичке моћи

Пандемија Covid-19 ставила је људе пред изазове у свим аспектима њихове егзистенције, од пуког биолошког преживљавања, преко економске репродукције, до личног и колективног идентитетског преиспитивања. Годину дана искуства са пандемијом Covid-19 чини довољно временске дистанце да се ефекти ове заразне болести на друштвене односе могу анализирати са више поузданости, сматра социолог, Слободан Цвејић. Он указује на чињеницу да су последице пандемије бројне и да су се на тесту нашле све политичке и друштвене институције, како на националном, тако и на глобалном нивоу. У том смислу, од посебног значаја је улога здравствених установа и здравствених система. Ставови и акције лекара, поготово инфектолога и епидемиолога, у условима пандемије производе ефекат на устаљене друштвене односе и процесе, чиме се готово директно утиче на различите аспекте економског и друштвеног живота, али и на постојеће односе моћи и обрасце њихове репродукције. Аутор указује на контрадикторан положај лекара, који се у Србији колоквијално називају „струка": преко су потребни да би се успешно управљало кризном ситуацијом и спасавали људски животи, а с друге стране, они својим одлукама о режиму живота и рада током пандемије могу угрозити интересе различитих актера који профитирају из тренутне структуре моћи у једном друштву. Цвејић у свом раду користи анализу дискурса како би се представила когнитивна димензија контроле коју власт употребљава да би успоставила доминацију над науком, тј. над био-медицинским стручњацима из Кризног штаба. На тај начин се, по његовом мишљењу, умањује ауторитет стручњака и афирмишу популизам и ауторитаризам.

Чита Душица Мијатовић.
Уредница Оливера Нушић.