Композитор месеца – Јосип Славенски

Према речима музиколошкиње Данијеле Берд, „балканске теме прожимају највећи део опуса Славенског, најизразитије у раздобљу од 1910. са композицијом Са Балкана до 1938. године у делу Балканске игре – или чак до 1945. године, уколико урачунамо и композицију Ужичка чарлама. Попут скупине ‘југословенских', и његова ‘балканска' дела садрже велики број оркестрација и реоркестрација, те су проистекла из заједничког репозиторијума фолклорног материјала", наводи Бердова. У Балканској свити Славенски је користио фолклорни материјал не само из родног Међимурја, већ и са простора читавог југоисточног Балкана: из Србије, Македоније, Румуније, Бугарске, Албаније, Турске и Грчке.

У другом делу емисије слушаћете једно од најпознатијих дела из пера Јосипа Славенског – Симфонију Оријента. Ова симфонијска кантата, под првобитним називом Религиофонија, премијерно је изведена у Београду 1934. године. Променивши наслов дела у Симфонија Оријента, композитор је желео да истакне да му није био циљ да прикаже музичке евокације светских религија, већ да кроз њих представи емотивни и духовни аспект човека - његова осећања, немире, контемплацију, екстазу и тријумф, обухватајући временски период од првобитних заједница до савременог човека. Све те различите културне кругове спаја музика, те је из тог разлога Славенски музику називао над-религијом, како је и назначио на насловној страни дела. Кроз седам ставова Симфоније Оријента Славенски је искористио аутентичне хармонске, полифоне и колористичке комбинације, а до којих је дошао подробно проучавајући појединачне музичке културе.

Уредница Јелена Дамјановић