уторак, 07.09.2021, 23:58 -> 15:25
Извор: Трећи програм
Антологија српске музике
Камерна дела Петра Стојановића: Друга соната за виолину и клавир, Романса за виолину и клавир и Клавирски квинтет у це молу, опус 9
Петар Стојановић је рођен на данашњи дан – 7. септембра 1877. године у Будимпешти, у српском крају Будима, где је прве подстицаје за музику добио у још родитељском дому. Његов отац Евгеније, пасионирани љубитељ музике, неговао је у свом дому камерно музицирање са синовима, а и сам композитор-аматер написао је неколико дела у романтичарском духу. По завршеној гимназији Петар Стојановић је започео студије виолине на тадашњем Народном конзерваторијуму у Будимпешти, у класи Јенеа Хубаја, а потом је 1904. специјализирао на бечком Конзерваторијуму, добивши дипломе за композицију и виолину. Наступајући као концертни виолиниста на солистичким реситалима, као и у камерним ансамблима у Бечу, Стојановић је убрзо стекао углед као извођач, али и као композитор чија су се дела, осим у аустријској престоници, радо изводила у Будимпешти и Прагу. Посебно место на самом почетку композиторске каријере има његов Први концерт за виолину и оркестар из 1903. године, да би већ Другим виолинским концертом у Ге дуру, опус 11 Стојановић успоставио свој реноме на европској музичкој сцени.
Године 1925. Стојановић долази у Београд, где ради као солиста и члан камерних ансамбала, концертмајстор Београдске опере и члан Београдске филхармоније. У периоду од 1925. до 1937. године био је професор у музичкој школи Станковић, да би по оснивању Музичке академије 1937, у овој институцији радио као професор виолине. Као искусни виолиниста, који је за собом већ имао дугогодишњу концертантну и педагошку каријеру, Стојановић је у Београду одгајио прву генерацију виолиниста са високом стручном спремом, истовремено пишући и инструктивну наставну литературу.
Школовање и дугогодишњи живот у Будимпешти и Бечу одредили су у великој мери Стојановићев стилски израз. Оно по чему се његов опус, који броји око 138 дела, разликује од других српских композитора који су стварали у истом периоду јесу пре свега облици које је неговао. Наиме, у опусу овог аутора преовлађује сонатна форма, посебно изражена у камерним делима и инструменталним концертима. Иако је компоновао опере, оперете, балетску музику, као и неколико соло песама, Стојановић је превенствено композитор инструменталних дела у позноромантичарском духу и она заузимају централно место у његовом опусу.
Уредница Ирина Максимовић Шашић
Коментари