Век хармонике – Акордиофоника

На овом издању се налазе три композиције које показују техничке и тонске потенцијале хармонике, занимљиве комбинације са оркестром, као и њене могућности у оквиру камерних састава.

На почетку ћете чути четворосотавачну Свиту за хармонику и гудачки оркестар Јозефа Свидера из 1979. године, потом Класични концерт Бронислава Казимјежа Пшибилског из 1986. године и Концерт за хармонику и гудачки оркестар под називом Хармоника као инспирација, аутора средње генерације Едварда Сијелицког, из 2013. године.

Клаудијуша Барана критика хвали као свестраног уметника изузетног сензибилитета, који је својим уметничким достигнућима променио прецепцију хармонике у Пољској, уздижући је на позицију равноправног инструмента са свим другим. Његове интерпретације резултат су познавања историјског контекста настанка дела и њихових стилских карактеристика, а звучни ток вођен је превасходно истанчаним осећајем за динамику, квалитет тона и артикулацију. Баранова велика страст је аргентински танго, а креативно обликовање сценских наступа учинили су да буде први пољски инструменталиста који је увео бандонеон у концертне дворане у Пољској. Осим тога, Клаудијуш Баран је и први хармоникаш који је наступио са Варшавском филхармонијом и другим водећим пољским оркестрима. 

Дипломирао је на Музичкој академији Фредерик Шопен у Варшави, као и на Конзерваторијуму у Паризу, а завршио је и постдокторске студије. Од пре пет година обавља и најважнију функцију на водећој пољској високошколској установи, када је именован за ректора Музичке академије „Фредерик Шопен" у Варшави. 

Уредница емисије Марија Вуковић