Музеј звука

Мало је композитора у историји музике који су као Жоскен де Пре уживали тако велики углед и неподељено уважавање генерација које су дошле после њега. Сматран је највећим иноватором ренесансне епохе, чији је израз био тако свеж, а музички језик тако богат, да су стотине аутора своја дела заснивали на Жоскеновим радовима. Ширењу Жоскеновог стила свакако је допринело и откриће штампе, које се одиграло управо у тренутку када је овај млади композитор ступио на музичку сцену. Издавач Петручи је тако своје четири антологије мотета започео управо са композицијама овог аутора, а 1502. године објавио је и Жоскенове мисе, као прву збирку композиција посвећену делима само једног композитора.

Његов животни пут био је буран, а одвијао се у неким од најзначајнијих музичких и политичких центара тадашње Европе. Боравио је у Паризу, Милану, Ватикану, на двору Војводе од Фераре, да би се око 1504. године вратио у регион где је и рођен, у место Конде сир л'Еско на граници данашње Белгије и Француске, где је остао до своје смрти.

Датум смрти Жоскена де Преа данас је познат захваљујући натпису на надгробном споменику који је гласио: „Овде лежи мајстор Жозе Депре, бивши провост ове цркве: молите се Богу за покојника, да му пружи свој рај. Умро је у години 1521, 27. августа. Ти си увек био моја нада". Али док је натпис са његовог надгробног споменика откривен у 19. веку, само гробно место и црква у којој се налазило су уништени у постреволуционарним превирањима у Француској 1793. године.

Сећање на овог аутора је, са друге стране, било живо, посебно у деценијама након његовог одласка. Бројни савременици су се својим делима опраштали од великог мајстора, компонујући остварења заснована на Жоскеновим композицијама или мелодијама. Један од интересантнијих примера је дело Жакета из Мантове Dum vastos Adriae fluctus у којем је аутор направио омаж Де Преу, користећи одломке пет Жоскенових најпопуларнијих полифоних дела: мотета Pater rerum seriem, Stabat Mater, Inviolata integra et casta es, Salve regina и Miserere mei Deus.

Најмонументалније дело посвећено Жоскену де Преу написао је његов сународник и пријатељ Жан Ришафор. Реквијем ин мемориам Жоскен де Пре, односно Мису про дефунктис, Ришафор је објавио једанаест година после смрти старијег мајстора, а у њу је укључио цитат Жоскеновог третмана мелодије Cirkumdederunt me у канону, као и одломак из шансоне Недостатак новца. Овај седмоставачни мисни циклус компонован је за шест гласова, и представља једну од најразрађенијих и најобимнијих „миса за мртве" коју је надмашила тек Де Викторијина композиција из 1605. Ришафор се овим делом представио као један од најбољих аутора „пост-жоскенове" генерације, а употреба материјала из Де Преових дела, представља достојан омаж старом мајстору.

Уредница емисије:Ивана Неимаревић