Уметност интерпретације

Француски диригент Жорж Претр, рођен 1924. године, у младости је почео да свира трубу, да би потом на Конзерваторијуму у Паризу учио хармонију код Мориса Дирифлеа и дириговање у класи Андреа Клијтенса. Као млад диригент, каријеру је започео у мањим оперским кућама, и то под псеудонимом Жорж Дерен, да би истински деби имао 1946. у Опери у Марсеју. Ови наступи, као и представе којима је дириговао у Лилу и Тулузу, дозволили су му луксуз да занат стиче релативно далеко од очију критичне париске јавности, те да се добро припреми за свој деби у париској Опери Комик. У овој кући Претр је од 1955. до 1959. године обављао функцију директора, а крајем деценије добио је позив Херберта фон Карајана да наступи у Бечу. Током шездесетих година прошлог века, уследили су наступи у најзначајнијим светским оперским кућама - 1964. први пут је дириговао у њујоршком Метрополитену, а наредне године и у миланској Скали и Опери Ковент гарден у Лондону. На чело Париске опере стао је 1966, и ту се задржао пет година, а 1989. године, био је изабран за диригента који ће руководити инаугурационом представом у новосаграђеној опери Бастиља.

Поред оперских кућа, Претр је наступао широм света са водећим оркестрима и ансамблима. Такође, од великог значаја биле су неке од сарадњи са водећим уметницима XX века. Једна од најпознатијих била је она коју је остварио са Маријом Калас, са којом је први пут сарађивао 1958. године током њеног реситала у Паризу, након чега је започела плода сарадња која ће бити крунисана 1964. године чувеним снимком Бизеове Кармен. Други блиски сарадник из редова великана музике XX века, био је Франсис Пуленк, који је у Претру нашао сигурног и посвећеног интерпретатора савремене француске музике. Претр је премијерно извео Пуленкову оперу Људски глас, те забележио изузетно цењен снимак Концерта за два клавира овог аутора. Овај диригент се пре свега специјализовао за француску музику, али је његов репертоар био знатно шири. Поједини уметници, попут Франка Корелија, имали су замерке на његова тумачења италијанских опера, сматрајући да не успева да разуме дух италијанске музике. Ипак, Претрова посвећеност и невероватна енергија били су опчињавајући, а његови диригентски гестови изразито експресивни, чак и на последњем наступу са Бечким симфоничарима у Музикферајну 2016. године, када је пар месеци пред смрт, дириговао у својој 92. години.

Аутор емисије: Стефан Цветковић
Уредница емисије: Ивана Неимаревић