Композитор месеца – Игор Стравински

Стравински је другу половину 30-их година 20. века провео у Француској, пишући углавном оркестарске композиције и дела за клавир, пре него што се преселио у Сједињене Америчке Државе. Последње дело које је у целини компоновао у Европи био је Кончерто ин Ес под називом Дамбертон Оукс. Почео је да га пише 1937. године, док је, због нарушеног здравља своје жене Катје, са породицом боравио у малом месту у француским Алпима у близини Женеве. Но, Стравински је успео, као и обично, да се током компоновања потпуно искључи из емотивног и напетог окружења, те је овај концерт једно од његових најодмеренијих и најпедантнијих дела. Очигледне референце на композиције Јохана Себастијана Баха на самом почетку композиције биле су захтеване од стране поручилаца, брачног пара Блис из Вашингтона, који су желели дело димензија Бахових Брандебуршких концерата. Међутим, Стравински се у даљем току рада на партитури постепено удаљавао од барокних модела и до финала је ова композиција постала слојевита и мозаична, па је у том смислу најављивала стил његових позних дела насталих у Америци.

Септембра 1939. године, након смрти ћерке, а потом и супруге Катје и мајке, Стравински је напустио Европу и отишао у Америку, сам. Убрзо за њим дошла је и Вера Судејкина, са којом је био у дугогодишњој љубавној вези, те су се у Америци и венчали. Држао је предавања и концерте и на источној и на западној обали, а 1941. настанио се у Западном Холивуду.

Била је ово друга миграција Игора Ставинског, али се умногоме разликовала у односу на прву. Премда је често путовао по Америци и био поприлично упознат са америчким начином живота, имао је само неколико пријатеља на Западној обали и веома штуро је познавао енглески језик, те се у раним 'калифорнијским' годинама углавном кретао у мигрантским круговима. Дружио се са другим уметницима мигрантима као што су Сигети, Рубинштајн, Рахмањинов, Алма Малер, Томас Ман, но у тим круговима није било Американаца који би могли да му помогну у даљој каријери. Осим тога, борио се са финансијским проблемима, јер, иако је имао приход од диригентских ангажмана, они су са једне стране били условљени репертоаром јер су његову музику сматрали превише модерном, а са друге, због превелике удаљености између градова Стравински није могао често да путује, па тако ни да представља своја дела. Због тога је био принуђен да компонује дела за комерцијалне потребе и по поруџбинама. Била су то широко прихваћена дела, али је успео да одржи високе техничке и уметничке стандарде. У целини, све његове композиције настале у периоду током Другог светског рата стилски су биле различите. Користио је пародије на популарне теме као на пример у Концертантним плесовима, руски стил у Симфонији у три става и Сонати за два клавира, а потом се и окренуо религијским делима, компонујући Мису.

Уредница Јелена Дамјановић