понедељак, 16.08.2021, 20:15 -> 14:01
Извор: Трећи програм
Оперски свет Ђованија Батисте Лоренција
У трећој емисији циклуса који приређујемо поводом 300 година од рођења либретисте Ђованија Батисте Лоренција, једног од водећих драматурга италијанске комичне опере друге половине 18. века, слушаћете одломке из опере „Награђена верност” Јозефа Хајдна.
Либрето Ђованија Батисте Лоренција који је послужио Хајдну за оперу Награђена верност, писан је 1779. за Доменика Чимарозу, а првобитно је био насловљен Верно неверство. Извођење ове Чимарозине опере отворило је врата новом позоришту у Напуљу, Театру дел Фондо, које је представљало друго краљевско позориште у том граду и то – за разлику од Театра Сан Карло – посвећено управо извођењима комичних опера, што веома пластично указује на промену статуса овог жанра, како у Напуљу, тако и широм Европе. Чимарозина партитура, засићена наполитанским дијалектом и каткад грубим ситуационим хумором, врло брзо је дошла и до руку Јозефа Хајдна, који је у овом периоду радио на двору Естерхазијевих. У Хајдновој преради, из 1780. године, опера је насовљена Награђена верност и означена је као пасторална комична драма, односно dramma pastorale giocoso, а занимљиво је да јој је и у Естерхази припала част да отвори нову модерну оперску позорницу, сазидану након пожара 1779. године. Премијера у Естерхази одиграла се у фебруару 1781, док је друга верзија адптирана за нову певачку поставку изведена годину дана касније. Реч је о једној од популарнијих Хајднових опера, која је током осамдесетих година осамнаестог века извођена и у адптацији на немачком језику, у Бечу и Братислави.
Радња опере смештена је у древно грчко насеље, у којем се култу богиње лова, Дијани, сваког лета мора жртвовати љубавни пар, како би се становници искупили за неверност једне нимфе. У сенци ове клетве, одвија се разграната бурлеска у којој ликови покушавају да нађу љубавнике, али и да избегну да буду одређени за жртвени обред. Други чин опере садржи солистичке сцене љубавног пара Филена и Челије: у немогућности да се сусретну, Филено оставља поруку урезану у дрвету и одлучује се да одузме себи живот, док је Челија проналази и повлачи се у самоћу шпиље. Ове нумере у музичком смислу илуструју утицај озбиљне опере и сентименталног стила на драму ђокозо седамдесетих и осамдесетих година 18. века. У трећем чину, након што је свештенику Мелибеу интригама пошло за руком да за људску жртву одреди свог супарника, грофа Перукета, у пару са пастирицом Челијом, пред храм ће иступити Филено, прави љубавник Челије, који ће понудити свој живот у замену за њен. Интервенцијом богиње Дијане, која је препознала праву љубав Челије и Филена, клетва је скунута, опера се заршава троструким венчањем, а верност у љубави се поново успоставља у овом древном грчком насељу.
Ауртор
Срђан Атанасовски
Уредница Сања
Куњадић
Коментари