Александар Молнар и Драгана Јеремић Молнар: Теорија аријевског Männerbund-а

Настанак теорије аријевског Männerbund-а везује се по правилу за истоимену књигу Швеђанина Стига Викандера из 1938. године, иако је много већи допринос овој теорији дао Гео Виденгрен књигом Вера у високог бога у старом Ирану која је објављена исте године. У периоду након Другог светског рата, и Викандер и Виденгрен су постепено почели да се дистанцирају од својих ставова о Männerbund-овима у старом Ирану. Највећа промена се састојала у томе што је умањен значај (ауто)деструктивности Männerbund-ова њиховим утапањем у универзални индо-европски „други (ратнички) сталеж" (под утицајем Димезилове теорије трипартитног сталешког устројства свих индо-германских народа), истичу Александар Молнар и Драгана Јеремић Молнар. У раду који ћемо емитовати на Трећем програму, аутори такође анализирају и промене Виденгренових ставова о аријевским Männerbund-овима и долазе до закључка да су оне само ослабиле оригиналну формулацију његове теорије. Тиме се указује својеврстан парадокс: иако је теорија аријевског Männerbund-а настала у време идеолошке хегемоније фашизма у Европи, она је тада имала највећи експланаторни потенцијал, док су се каснији Виденгренови напори на идентификацији свеобухватног процеса феудализације Ирана, који је започео још у његовој предисторији (када је снага Männerbund-ова била највећа), показали као контрапродуктивни.

Текст ће ускоро бити објављен у зборнику посвећеном недавно преминулој социолошкињи Марини Благојевић Хјусон, у издању Института за криминолошка и социолошка истраживања.

Чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.