Са београдских сцена – Вече Василија Мокрањца

Био је ово први концерт у редовној сезони 2019/2020, и то у оквиру циклуса „Велике годишњице”. Наиме, 2019. године обележавало се тридесет пет година од смрти једног од најзначајнијих ствараоца српске музике, композитора Василија Мокрањца – уметника који је током своје каријере подједнако био везан за симфонијски и клавирски звук. Иначе, ово је био само један у низу концерата који је Фондација Василије Мокрањац 2019. организовала у склопу програма обележавања годишњице.

Прва тачка на програму била је Концертна увертира, која је настала 1970. године. Дело је остварено у широкој скали расположења, од интимне лирике до интензивне драматике. Концертна или Свечана увертира представља јединствени симфонијски опус композитора који до сада није снимљен и није привлачио посебну пажњу. Облику увертире Мокрањац се окретао три пута, али су друга два дела остала у сенци његовог дипломског рада, Драматичне увертире. 

У наставку концерта изведена је Поема за клавир и оркестар, у којој је солистичку деоницу интерпретирао пијаниста Ратимир Мартиновић. Ово дело, које представља један од врхунаца у Мокрањчевом опусу, посвећено је великану домаћег пијанизма – Душану Трбојевићу, који га је премијерно представио публици, а Поема је била неизоставан део његовог богатог репертоара. 

Последња тачка на овом концерту била је Пета симофнија, последњи симфонијски опус Василија Мокрањца, изведена у част 95. рођендана маестра Младена Јагушта, коме је дело и посвећено. У једноставачној симфонији аутор на савим нов начин приступа принципима обликовања на макро плану, слободно третира сонатни облик који се до тада недвосмислено могао уочити у основи форме његових позних дела. 

Уредница емисије Марија Вуковић