Мајстори барока – Изабела Леонарда

Сонате из опуса 16 композиторке Изабеле Леонарде интерпретира инструментални ансамбл катедрале у Новари.

Ова италијанска композиторка, рођена 1620. године у Новари, своје музичко образовање започиње са диригентом и композитором Гаспаром Касатијем који је служио у локалној катедрали. Са шеснеаст година Леонарда одлази у самостан у свом родном граду, где наставља образовање и остаје до краја живота, бавећи се педагошким и композиторским радом.

Била је веома плодна ауторка, њен опус броји око две стотине композиција, и од 1670. године њена дела почињу редовно да се објављују, у укупно двадесет свезака.

Фокус њеног рада био је на духовним вокалним остварењима попут латинских мотета, псалама и миса, од којих нека садрже инструменталне делове који су у улози подршке вокалним линијама. Опус 16 је једина Леонардина колекција инструменталне музике која је објављена 1693. године и уједно и прва збирка соната које је објавила жена. Овај опус садржи једанаест црквених соната за две виолине и басо континуо, као и једну соло сонату за виолину и басо континуо.

Леонардине сонате карактерише хармонска разноврсност и нису уобичајене када је у питању њихова формална структура. Наиме, ова остварења не прате класичну структуру стандардног четвороставачног сонатног циклуса који је утемељио Арканђело Корели, са распоредом темпа лагани-брзи-лагани-брзи, већ број ставова ових соната варира од четири до тринаест.

Ауторка: Саша Тошковић
Уредница: Ивана Неимаревић

Мајстори барока – Изабела Леонарда

Програмска шема

Коментари