Уметност интерпретације – Вилхелм Кемпф

Немачки пијаниста Вилхелм Кемпф рођен је у Јитербогу 1895. године, а клавир је учио код чувеног немачког педагога Карла Хајнриха Барта. Каријеру је започео 1917. године великим реситалом на којем је извео Бетовенову Хамерклавир сонату и Брамсове Варијације на Паганинијеву тему, а последњи концерт одржао је готово шест деценија касније, 1981. године. 

Током више од шездесет година, његову плодну концертну каријеру пратио је и студијски ангажман из којег је проистекао обиман дискографски опус који броји више десетина албума. На њима је Кемпф остварио тонске записе широког спектра пијанистичке литературе од барока до романтизма, као и снимке најзначајнијих камерних и концертантних дела у сарадњи са бројним истакнутим музичарима и оркестрима своје епохе.

Посвећен интегралном звучном баштињењу музике појединих аутора, Кемпф је био један од првих пијаниста који је снимио целокупан опус соната Лудвига ван Бетовена и Франца Шуберта, док је Бетовенове клавирске концерте снимио два пута у сарадњи са Берлинском филхармонијом: најпре у моно техници са диригентом Паулом ван Кемпеном, почетком педесетих година, а потом и 1964. године, када је објављен стерео снимак у сарадњи са диригентом Фердинандом Лајтнером. 

У вечерашњој емисији слушаћете снимке забележене током три концерта која је у Милану Вилхелм Кемпф одржао 1978. године, а које је недавно објавила дискографска кућа Да Винчи класикс. Иако је тада већ зашао у девету деценију живота, Кемпф је и даље поседовао заокружен, топао тон, а мањи технички проблеми у његовом извођењу остајали су у сенци његовог изузетног фразирања и поетичности интерпретације.  

Уредници емисије: Стефан Цветковић и Ивана Неимаревић