Антологија српске музике

Циљ овог важног пројекта је био рад на представљању и популаризацији музике домаћих аутора како би се допринело афирмацији музичког стваралаштва и континуираног развоја извођаштва у Србији. Овај двоструки компакт-диск, на којем се налази и снимак Коњовићеве опере Женидба Милошева, који смо емитовали 4. маја ове године, објављен је 2012. у сарадњи Радио Београда, Музиколошког института и Завода за уџбенике из Београда, а добили смо га љубазношћу колега са Музиколошког института.

Комичну оперу у три чина Сељаци Коњовић је компоновао 1951. године на текст комада Ђидо Јанка Веселиновића и у драматизацији Драгомира Брзака. У односу на текстуалне предлошке либрето је саставио композиторов син, Јован Коњовић. У програмској књижици која прати ово издање, музиколошкиња Мелита Милин истиче да је „слика из сеоског живота у пет чинова, како стоји у поднаслову, не само својом комичном страном, већ и идиличним аспектом и реалистично осмишљеним драмским заплетима привукла композитора, те оно, у односу на Коњовићев оперски опус специфичан по јединственом третирању судбинских тема, делује ведро и растерећено... као својеврсни скерцо", наглашава Милин.

Преузевши, уз слободно варирање, неке од песама које је већ Даворин Јенко унео у свој сценски комад Ђидо, Коњовић додаје и друге цитате народних мелодија, најпре Мокрањчеве записе из збирке Тодора Бушетића, као и неколико песама из циклуса Руковети. Поред тога, Коњовић партитуру боји и мелодијама преузетим из збирке Српске игре за виолину Владимира Ђорђевића, композитора и једног од првих српских мелографа и колекционара традиционалних инструмената, чије су две књиге записа народних мелодија „Српске народне мелодије из Јужне Србије" из 1928. и „Српске народне мелодије из Предратне Србије" из 1931, допринеле постављању темеља за развој етномузикологије код нас.

У опери Сељаци, наглашава Властимир Перичић у студији Музички ствараоци у Србији, уз цитиране и парафразиране традиционалне народне мелодије преплиће се и Коњовићева оригинална инвенција, што резултира композиторовим јединственом музичким изразом који је обојен елементима народног духа. Као и у другим својим операма, Коњовић је и у Сељацима мислио мелодијски, „али је у знатној мери растеретио музичко ткиво густог контрапункта, што је понекад резултирало ‚тврдим‘ и ‚огољеним‘ звуком оркестра", указује Мелита Милин.

Радња опере Сељаци одвија се у мачванском селу крајем 19. века, а дело је засновано на два основна драмска тока: један који је везан за млади пар Љубицу и Здравка, а други - за изборе за сеоског кмета. Премијерно је изведена на сцени Народног позоришта у Београду 3. марта 1951. године под управом Предрага Милошевића, а у режији Јосипа Кулунџића. Главне роле су изводили неки од наших најзначајнијих оперских певача тог времена, попут Мирослава Чангаловића, Драга Старца и Бисерке Цвејић.

Уредница Ирина Максимовић Шашић