Уметност интерпретације

Сергеј Накарјаков рођен је 1977. у Нижњем Новгороду, где је са шест година почео да учи клавир, али се убрзо преоријентисао на трубу, на подстицај свог оца. Уз његову помоћ савладао је технику свирања на овом инструменту, али је почео и да проширује репертоар дела за трубу, захваљујући транскрипцијама бројних дела класичне литературе које је Михаил Накарјаков направио за свог сина. Свој први албум, Сергеј Накарјаков је објавио са само петнаест година, стичући статус „чуда од детета", захваљујући изузетној виртуозности, баршунастом тону и дубокој осећајности интерпретација. Данас Накајракова често називају „Карузом" и „Паганинијем трубе", због изразите лепоте тона и лакоће са којом изводи деонице које нису оригинално компоноване за овај инструмент. Наиме, велики део његовог репертоара представљају транскрипције познатих композиција које је његов отац приредио за извођење на труби, значајно ширећи репертоар за овај инструмент. Поред ових транскрипција, Накарјаков је и уметник за кога дела пишу бројни савремени аутори, попут Петера Ружичке, Урија Бренера, Ењота Шнајдера и других, свесни да су у њему пронашли извођача који је у стању да интерпретира и најзахтевније деонице. Тако Онлајн Музички магазин, пишући о композицији Јерга Видмана посвећеној овом уметнику наводи да је „у Сергеју Накарјакову, Видман пронашао солисту за кога је могао да напише готово неодсвирљиву солистичку деоницу". 

Статус једног од најбољих трубача данашњице који је Накарјаков стекао, отворио му је врата најзачајнијих светских концертних дворана и пружио прилику да сарађује са водећим оркестрима и диригентима. И као камерни музичар он редовно наступа са уметницима као што су Вадим Рјепин, Марта Аргерич, Миша Мајски, Емануел Паји, Јулиан Рахлин, Дмитриј Ситковецки и многи други.

Поред свог основног инструмента, трубе, Накарјаков редовно свира и на „крилници", односно „флигхорни". Овај инструмент из породице лимених дувача, Накарјаков је почео да промовише још као двадесетогодишњак, свирајући на њему транскрипције дела за виолину, виолу и виолончело. Између осталих, на флигхорни је извео Концерт за виолончело Јозефа Хајдна, као и Рококо варијације Чајковског, а и данас свира на инструменту Антоана Куртоа, који му дозвољава да изводи нешто ниже тонове него на стандардном инструменту.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић