Композитор месеца – Игор Стравински

Овај руски композитор, пијаниста и диригент преминуо је 6. априла 1971. године у Њујорку. Један је од најутицајнијих и најизвођенијих композитора 20. века. Био је вишестрана личност, те је током своје дугогодишње стваралачке каријере обухватио скоро све значајне тенденције које су обележиле музику његовог доба - од романтизованог национализма у раним балетима, до експерименталног приступа традицији у годинама током Првог светског рата, неокласицизма од 1920. до 1951. године, истраживања старе музике кроз свет протосеријализма педесетих година, до изузетно вештих интерпретација серијалне технике у последњој деценији живота. Стално мењање животне средине такође је рефлектовано у његовим делима, са сложеним, а неретко скривеним обрасцима утицаја и конотација у којима их је користио. С друге стране, Стравински никада није изгубио везу са руским пореклом, чак и када је престао да компонује дела са очигледним елементима руског фолклора или словенског идиома.

Игор Стравински рођен је 1882. године у аристократској породици. Његова мајка била је ћерка високог чиновника у државном министарству у Кијеву, а отац је потицао из богате пољске породице већника и земљопоседника. Занимљиво је поменути да је његов отац, Фјодр Стравински, био изузетно талентован певач, те је након студија права похађао певање на Конзерваторијуму у Санкт Петербургу, а 1876. дебитовао је у театру Марински. Врло брзо је освојио руску оперску сцену и сматрали су га једним од најбољих бас-баритона своје генерације, а на врхунцу славе био је управо у периоду када је рођен његов трећи син, Игор. 

Стравински је веома брзо савладао читање паритура, којима је имао приступ у богатој породичној библиотеци. Такође, имао је прилику да присуствује премијерним извођењима, како Вагнерових дела, којима је био одушевљен у младости, тако и делима других руских и европских композитора. Већ као млад почео је да компонује, али ништа од његових дела насталих пре 1898. године није остало сачувано. Тада заправо ни он, а ни његови родитељи, нису размишљали о озбиљнијој музичкој каријери свог сина. Похађао је гимназију у Санкт Петербургу, а потом се уписао у приватну школу, где је учио математику, историју и језике. Школу је напустио годину дана пре завршетка, и уписао студије права, а његова највећа жеља заправо је била да студира музику. Стравински је две године пре студија почео да ради са новом и изузетно утицајном професорком клавира, Леокадијом Кашперовом, ученицом Антона Рубинштајна. Године 1901. почео да је похађа и часове хармоније и контрапункта са Федиром Акименком, а потом и са Василијем Калафатијем, бившим студентима Римског-Корсакова. Историчари претпостављају да су ови приватни часови музике били заправо услов Игора Стравинског да уопште упише студије права и удовољи својим родитељима. Тако је на поменутом факултету упознао и сина Римског-Корсакова, на чији ће позив отићи у Немачку и провести лето са том породицом. Тада се Николај Римски-Корсаков први пут сусрео са партитурама Стравинског и премда није био одушевљен, саветовао га је да напусти права, али да не уписује конзерваторијум, већ да настави са приватним часовима теорије и понудио му је своју помоћ.

Уредница емисије Јелена Дамјановић