Андреас Малм: Корона, клима, капитализам

Према овом аутору, ако су државе биле способне да се мобилишу пред невидљивим непријатељем попут ове пандемије, онда би, такође, требало да буду у стању да се с подједнаком снагом суоче и са видљивим опасностима као што су глобално загревање и уништавање климе. Малм сматра да се у оба, готово близаначка случаја, „преплићу аспекти онога што је данас једна хронична ванредна ситуација". Па ипак, одговори држава на две поменуте кризе изгледају, на први поглед, потпуно другачије. У случају ковида-19, владе су препознале његову озбиљност и присилиле су многе компаније на затварање или преусмеравање производње, уводећи разлику између есенцијалних и неесенцијалних занимања. Тамо где су власти уводиле чак и драконске мере, грађани су их углавном поштовали. Имајући у виду да је током пандемије шпанска држава, на пример, национализовала своје приватне клинике, да је Италија преузела авионску компанију Алиталиа, а Британија национализовала свој железнички систем, Малм тврди да су таквим поступцима озбиљно уздрмане „ограде око приватног власништвa", па чак и, помало хиперболично, да је криза узрокована пандемијом „суспендовала капиталистичке односе". Другим речима, државе су против вируса предузеле неопходне мере употребе силе у размерама и са жустрином за којом климатски активисти безуспешно вапе већ деценијама! На основу чега би, онда, требало разумети разлику у реаговању? С једне стране, сматра Малм, рат против ковида-19 уклапа се у свеобухватну парадигму која је завладала политиком глобалног севера последњих година, а то је национализам. С друге стране, на удару вируса нису се нашли, као у случају климатских промена, најсиромашније земље света и најугроженији припадници човечанства, већ управо супротно.

Књигу Корона, клима, капитализам објавиће ускоро, у преводу Александра Недељковића, Факултет за медије и комуникације из Београда.

Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић