Грамофонија - Симфоније број 40 и 41 Волфганга Амадеуса Моцарта

Снимци Моцартових последњих симфонија које је Бем забележио у цркви Исуса Христа у Берлину крајем 1961. и почетком следеће године, од првог издања не престају да буду у фокусу интересовања љубитеља и колекционара, о чему сведочи распрострањеност ових записа на великом броју различитих носача звука који су актуелни више од пола века. Сниматељ је био швајцарац Валтер Алфред Ветлер, док је супервизор снимања био Волфганг Лозе. Снимци су од почетка били доступни у стерео и моно верзији, те су до данас актуелне расправе о њиховом квалитету, предностима и манама. Због тога се и међу новим реиздањима ове плоче могу пронаћи моно снимци, као што је 200-грамска плоча коју је Дојче грамофон објавио 2009. године у Јапану. Ова извођења су такође доступна и на ређе заступљеним фонограмима као што је супер аудио ЦД, али су често и део популарних компилација, сабраних дела и промотивних издања. Плоча ПГП-а коју ћемо вечерас емитовати је лиценцна верзија првог стерео издања из 1963. године.

Значајно је поменути да је оригинална верзија овог албума објављена као специајлно аудиофилско моно издање 1962. године, у луксузном омоту са опсежним пратећим текстом који је потписао чувени пијаниста, критичар и композитор Ерик Верба. Каснија издања су била знатно сведенија, са стандардним омотом и програмским коментаром, а најчешћи дизајн за ову плочу је заснован на фотографији Карла Бема са Моцартовим потписом, који се налази и на ПГП-овој верзији.