Нова дискографија - Рено Каписон изводи дела Едварда Елгара

Представљамо албум са Виолинским концертом у бе молу, опус 61 и Виолинском сонатом у е молу, опус 82 Едварда Елгара, који је 5. марта ове године објавила дискографска кућа Ерато. Виолиниста Рено Каписон наступа уз пратњу пијанисте Стивена Хафа и Лондонског симфонијског оркестра под управом Сајмона Ретла.

Албум који вечерас представљамо, прво је заједничко дискографско издање Каписона и Ретла, који диригује Лондонским симфонијским оркестром. Историјски куриозитет представља податак да је Елгаров Виолински концерт премијерно извео управо овај оркестар 1910, када је солистичку деоницу извео Фриц Крајслер, док је ансамблом дириговао аутор. Иако је Елгар и сам био виолиниста и добро је познавао овај инструмент, приликом рада на овом делу сарађивао је са тада новоименованим диригентом Лондонског симфонијског оркестра, Вилијемом Хенријем Ридом, као и Крајслером, шшто је донело посебно димензију виртуозности овом остварењу. Дело поседује импозантне размере и испуњено је честим променама темпа и расположења, али је упркос својој комплексности на премијери, према речима Билија Рида "композиција доживела свој тријумф, а концерт је био бриљантан и незабораван догађај".

И данас ова партитура представља велики интерпретативни изазов за виолинисте, а Рено Каписон је истакао да га је посебно привукло меланхолично расположење овог дела. Према мишљењу критике, Каписон се посебно истакао у финалу, које по свом обиму и продубљеношћу израза представља и емотивни центар композиције. Тако критичар магазина Грамофон наводи да "његова техничка бриљантност и лирски интензитет исијавају у продуженим цикличним наступима Елгарове каденце - што је врхунски изазов за сваког виртуозног виолинисту, посебно после извођења претходна два става".

Поред овог дела, на албуму се налази и Елгарова Виолинска соната у е молу, опус 82, коју Каписон изводи уз пратњу пијанисте Стивена Хафа. Ову композицију Едвард Елгар је написао 1918. године, и она представља једну од 3 зрела камерна остварења овог уметника, као и једно од његових последњих написаних дела. Настала при крају Првог светског рата, сматра се једним од његових најличнијих остварења, које као и концерт који сте претходно чули, поседује обиље тематских идеја, али и велики емоционални интензитет. Меланхолични карактер ове сонате, кореспондира са Каписоновим виђењем Елгарове музике, које долази до изражаја овде, као и у првом ставу Концерта, док Стивен Хаф својим тумачењем дело сенчи прецизним потезима, стварајући окружење које по својој разноврсности може да парира оркестарском звуку.

Аутор емисије: Саша Тошковић.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић.