Композитор месеца – Малколм Арнолд

Почетком шездесетих година 20. века, започела је борба овог композитора са алкохолизмом и менталним проблемима, те се у жељи да побегне од порочног Лондона преселио у Корнвол. Премда му пресељење у мање и мирније место није значајније помогло у овој борби, Арнолд је наставио да компонује, а корнишки период (од 1965. до 1972. године) историчари сматрају једним од најсрећнијих периода у животу овог аутора. 

Најпопуларније дело из овог времена су Корнишки плесови, премијерно изведени 1966. године. У овој четвроставачној композицији, Арнолд је с једне стране био инспирисан хумором и богатом фолклорном традицијом корнишког народа, а са друге, њиховом трагичном судбином и напуштеним радничким кућама, сматрајући да су као народ били немилосрдно експлоатисани због плодне земље. 

Након годину дана, а седам година од последње, Шесте симфоније, Арнолд се вратио симфонијском жанру и компоновао Седму симфонију. Рад на овом делу започео је на италијанском острву Искија, у тамошњем дому Вилијама Волтона, а потом ју је завршио у Даблину 1973. године. Сматрају је једним од најизазовнијих и најпотреснијих дела Малколма Арнолда, а музички језик најближи је симфонијском језику Густава Малера и његовој Шестој симфонији. Ова троставачна симфонија посвећена је Арнолдовој деци, а само дело заправо је инспирисано борбом са аутизмом његовог најмлађег сина Едварда. Тако се кроз трећи став прожимају ирске народне мелодије, као посвета музичким интересовањима композиторовог сина.

Ауторка емисије Јелена Дамјановић