Уметност интерпретације

Рођен 1980. године, Маћелару је у родној Румунији започео музичко образовање свирајући виолину, да би студије завршио на Универзитету у Мајамију. Убрзо потом, добио је место у Симфонијском оркестру Мајамија, поставши најмлађи концертмајстор у историји овог ансамбла. Убрзо се заинтересовао за дириговање, те је уписао Рајс универзитет у Хјустону, док се додатно усавршавао учећи са Рафаелом Фрибеком де Бургосом, Оливером Насеном и другим угледним диригентима. Потврда његовог талента, стигла је 2012 године када је најпре добио награду за "новог младог диригента" који додељује Шолти фондација, а две године касније добио је и главно признање ове институције - Шолти награду за дириговање.

Његов први озбиљнији ангажман као диригента било је место асистента диригента Филаделфијског оркестра, са којим је сарађивао све до 2017, на крају поставши главни гостујући диригент овог угледног ансамбла.

Ипак, његова каријера ће доживети посебан узлет у Европи. Након успешних сарадњи са Симфонијским оркестром Западнонемачког радија из Келна, Кристијан Маћелару је и званично постао шеф-диригент овог оркестра током сезоне 2019/2020. Током трајања овог његовог мандата, уследио је позив и од још једном значајног европског оркестра - Националног оркестра Француског радија, чији је музички директор требало да постане ове године. Међутим, након изненадне оставке Емануела Кривина, Маћелару је преузео овај француски ансамбл годину дана раније.

Иако није никада предводио ансамбле у својој родној Румунији, Маћелару остварује гостовања у домовини, те је снимак који вечерас слушате, забележен прошлог лета у дворани Румунског радија у Букурешту.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић