Композитор месеца – Камиј Сен-Санс

Након смрти мајке, 1888. године, Сен-Санс одлази у Алжир, како би се опоравио од тешког губитка. Ову државу посетио је и петнаест година раније и тада је постала једна од његових омиљених дестинација. Потом је напустио Париз и преселио се у приморски град Дијеп у Нормандији, где је основао музеј 1890. године. У том периоду писао је песме, као и научне и теоријске текстове. Наставио је да путује широм света, углавном због концертних турнеја, те је у наредних неколико година обишао јужну Европу, Јужну Америку, Канарска острва, Скандинавију, Русију и источну Азију. 

Сен-Санс је писао песме током читаве своје каријере, на стихове француских песника као што су Ламартин, Иго и Банвил, као и на сопствене стихове. Стил је углавном прилагођавао теми, а његове песме откривају осећај за сликовитост и хумор. Његова посвећеност овом жанру, како истичу музиколози, није била искључиво мотивисана уметничким разлозима. Због великог интересовања јавности за оперу и позориште средином 19. века и све већег утицаја и присуства немачке музике, а док су се француски композитори борили за могућност да изведу своја нова дела, жанр песме је био подједнако политички и уметнички проблем. У том контексту, Сен-Санс је жанр песме користио, између осталог, као начин да се успротиви огромној заступљености оперских арија у концертним програмима, нарочито иностраних аутора, затим против супериорности речи над музиком која је долазила са појавом млађих аутора, као и због жеље да дâ допринос француској музици својим стваралачким радом и другачијим начином размишљања, пишући тако песме уз оркестарску пратњу.

И пошто је његова популарност у Француској почела да јењава, Сен-Санс је и даље био цењен у Америци и Енглеској, као тада највећи француски композитор. Године 1906. приредио је неколико концерата у Филаделфији, Чикагу и Вашингтону, а девет година касније одржао је неколико успешних предавања и концерата у Њујорку и Сан Франциску. Сарађивао је са енглеским Филхармонијским друштвом, дириговао је у Ковент гардену Самсона и Далилу у форми ораторијума, и награђен је почасним докторатима универзитета у Кембриџу и Оксфорду. У међувремену је прекинуо сарадњу са Француским националним музичким друштвом због неслагања око репертоара, те се окренуо позоришту – писао је музику за балете и позоришне представе, као и опере. 

Сен-Санс је последње две деценије свог живота провео у Француској, Египту и Алжиру, те је тако у Алжиру изведено чак пет његових опера. Није одустајао од концерата, дириговања и путовања, па је 1916. године провео чак четири месеца у Јужној Америци, упркос крхкости свог здравља и парализи леве руке. 

Каријеру виртуоза завршио је августа 1921. године у Дијепу, када је одсвирао својих седам композиција, како би симболично обележио седамдесет пет година пијанистичке каријере. Потом се опростио и од диригентске каријере у јужнофранцуском граду Безјеу, диригујући на пробама за Антигону. У децембру, исте године, по повратку у Алжир је изненада преминуо. Премда је савременицима и млађим ауторима, почеком 20. века, деловао као старомодан и конзервативан композитор, Сен-Санс је дао велики допринос у развоју француске музике. Изградио је специфичан еклектични и неокласични стил, а кроз своја дела неговао је традиционалне квалитете француске музике – умереност, логику, јасноћу, баланс и прецизност, које су се вратиле у моду у другој деценији 20. века.

Ауторка емисије Јелена Дамјановић