Савремена српска музика – Силард Мезеи

Силард Мезеи је војвођански уметник рођен 1974. године у Сенти, који је студије композиције завршио на Факултету музичке уметности у Београду у класи Зорана Ерића. Овај мултиинструменталниста – виолиниста, виолиста, контрабасиста и композитор, на музичкој сцени је присутан још од 1990. године, када је почео да наступа у саставима различитих формација – од дуа до нонета, изводећи своје импровизације и ауторске композиције. Од тада, редновно наступа у замљи, али и у иностранству, пре свега у Европи, где је освајао и признања у области импровизације, као на пример на фестивалу Диселдорфска јесен 1996.

Као композитор, Силард Мезеи је првенствено заинтересован за истраживање споја импровизације и композиције, која је, с друге стране, снажно прожета најразличитијим утицајима – од алеаторике Лутославског, фолклором прожете музике Беле Бартока, преко експеримената Енторнија Брекстона, до џеза и фоклорне музике Војводине и посебно вокалне музике војвођанских Мађара.

Овај уметник са успехом ствара и у области пријмењене музике, те је 2001. године добио поруџбину за представу Филозофи, у режији Јожефа Нађа, која је премијерно изведена на фестивалу плеса у Кану, а потом са успехом извођена на угледним манифестацијама у Авињону, Буржу, Орлеану, Паризу, Авру, Нанту, а потом и у Лондону, те 2003. године на београдском Битефу. Силард Мезеи је са Јожефом Нађом сарађивао и на представи Асобу, која је ексклузивно премијерно изведена на фестивалу у Авињону, а потом и на турнејама по Европи и Јапану. У Србији, његова примењена музика је награђена најзначајнијим националним признањем, Стеријином наградом, за представу Припитомљавања.

Иако никада није напуштао Србију, Силард Мезеи је своју каријеру углавном развијао изван граница наше земље, сарађујући са значајним уметницима попут Чарлса Гејла, Ђерђа Сабадоша, Франка Гратковског, те појављујући се на преко четрдесет албума - као лидер асамбала различитих формација. Сви ови албуми су углавном били објављивани за иностране издаваче у Уједињеном Краљевству, Финској, Пољској, Португалу и Канади.

Говорећи о његовом музичком језику, критичар Грег Бујум је написао „Како би прецизније одредили његову естетику - Мезеи је истакао да дугује са једне стране Ентонију Брекстону, а са друге Бели Бартоку. Ови импулси су универзални: они се могу неговати у Сенти, или Београду или било ком другом европском или северноамеричком граду повезаном са културом импровизоване музике и композиције 20. века. Али, тешко је проникнути у Мезеијеву уметничку свест. Наравно, налетећете ту на Брекстона и Бартока (и Сабадоша и фон Шлипенбаха, а још дубље и на Музику за трио Чика Корије), али ћете морати и да претражите Војводину. Овде, у том запећку импровизатоске уметности, Мезеијеви извори су стварни, сирови и сасвим лични, и небитно је колико су опскурни”, закључује Бујум.

Ове карактеристике се проналазе у свим делима Силарда Мезеија, те и у његовом најновијем пројекту под називом A sors bolondjai – Будале судбине – Омаж Вилијаму Шекспиру, који је он извео са својим квинтетом и премијерно представио 2020. године у Кањижи, а који је пре неколико дана и дискографски објављен.

Уз Силарда Мезеија, виола, наступају и Светлана Новаковић, флауте, Богдан Ранковић, кларинети и саксофони, Иван Бурка, вибрафон, маримба, Ервин Малина, контрабас, док је тонски сниматељ Лазар Живанац.

Уредница емисије:Ивана Неимаревић