Композитор месеца – Камиј Сен-Санс

Године 1875. Сен-Санс се венчао са Мари-Лор Трифо, а његова мајка, којој је био веома привржен, била је изразито против те везе и Сен-Санс се тешко носио са тим. Добио је двојицу синова, који су преминули 1878. године у размаку од само шест недеља. Окривио је своју жену за трагедију и три године касније, уследио је званични развод. Сен-Санс је потом, у одређеној мери, свој очински инстинкт остварио кроз блиску везу са породицом Габријела Фореа, те је почео и да је сматра својом. Наставио је да се бави компоновањем и да наступа у Националном музичком друштву, камерном музичком друштву Ла Тромпет и дворани Плејел. Управо је оснивач друштва Ла Тромпет, Емил Лемон тражио од Сен-Сенса да компонује дело за његов ансамбл и тако је настао једини септет из опуса овог француског композитора, у Ес дуру опус 65. У овом делу написаном за трубу, две виолине, виолу, виолончело, контрабас и клавир, оживљене су француске плесне форме из 17. века

Нека од најбољих и најинтересантнијих дела из опуса Камија Сен-Санса настала су током седамдесетих и осамдесетих година 19. века. Она подразумевају Четврти клавирски концерт, Трећи виолински концерт, Оргуљску симфонију, оперу Самсон и Далила, прву виолинску сонату као и чело сонату, Варијације на Бетовенову тему и Карневал животиња. Заједничка одлика свих ових дела била је употреба репетитивних ритмичких мотива или коралних мелодија.

Иначе, Сен-Санс током свог живота није скривао наклоност према жанру камерне музике. Био му је посвећен током читавог свог стваралаштва - од најранијих покушаја у адолесцентским данима са клавирским квартетом, па до соната за дувачке инструменте које је написао пред саму смрт. Занимљиво је да је у скоро свим својим камерним делим укључивао и клавир, и тек је са гудачким квартетима опус 112 и опус 153 крајем 19. века почео да изузима клавир из састава.

Ауторка емисије Јелена Дамјановић