Век хармонике – Ђорђо Делароле

Овај италијански акордеониста и професор на Конзерваторијуму „Ариго Боито" у Парми, специјализован је за историјски информисано извођење ране музике, а његове концертне активности заузимају важно место у Италији, Европи, Сједињеним Америчким Државама, Кини и Африци. 

На албуму Сонате са делима Скарлатија, Делароле свира на хармоници прилагођеној Валотијевом темперованом систему, односно штимованој на 415 херца. Овај систем је у 18. веку осмислио италијански оргуљаш, композитор и теоретичар музике Франческо Валоти. Свирајући на овако прилагиђеној хармоници Делароле приказује звучни свет Скарлатијевог репертоара у најбољем издању. 

За албум Сонате, из корпуса од око шест стотина Скарлатијевих соната, Делароле је пажњу усредсредио на збирку Вежбе за чембало објављену у Лондону 1739. године, коју је композитор посветио португалском краљу Жоау Петом, на чијем двору је био ангажован као учитељ принцезе Марије Барбаре, будуће краљице Шпаније. Највећи део његових соната за чембало настао је управо као део часова које је држао принцези. У транскрипцијама за хармонику Делароле је истакао дидактички принцип комада, демонстрирајући у исто време своје умеће у домену историјски информисаног извођења. Осим тога, звуком хармонике штимоване на 415 херца, постигао је и ефекат камерних оргуља на којима су Скарлатијеви савременици неретко свирали његове сонате. Наиме, одређене сонате садрже и упутства за извођење на оргуљама, и то управо на камерним оргуљама са малим бројем регистара, уобичајеним за световне и кућне прилике. 

Уредница емисије Марија Вуковић