Композитор месеца – Камиј Сен-Санс

Као изузетан таленат, Сен-Санс је већ у својим двадесетим добио наклоност тадашњих истакнутих композитора и важних стубова париског музичког живота као што су Полин Вијардо, Шарл Гуно, Ђоакино Росини и Хектор Берлиоз, а Лист је такође био одушевљен његовим пијанистичким и композиторским умећем. Сен-Санс је био активан и у промоцији музике других композитора, те су тако између осталих, под његовом диригентском палицом, француску премијеру имале симфонијске поеме Франца Листа. Био је заинтересован за музику старих мајстора, те је обновио интересовање за Јохана Себастијана Баха, Волфганга Амадеуса Моцарта, а стваралаштво Хендла, тада мало познато француској публици, било је инспирација за његове ораторијуме Потоп и Обећана земља. 

На почетку емисије чућете управо два става из ораторијума Потоп Камија Сен-Санса, компонованог 1875. године. У овом делу, поред поменутог утицаја Хендла, који се огледа у контрапунктском раду и фугама инкорпорираним у дело, присутни су и утицаји Берлиоза и Вагнера, вилдљиви у поступцима музичке илустрације наратива и мотивском раду. Иначе, ово дело инспирисано је библијском причом о Нојевој барци, а либрето је написао Луј Гале. 

У периоду пре настанка овог дела, Сен-Санс је стекао репутацију виртуозног пијанисте, вештог композитора, искусног педагога и теоретичара. Са увертиром Спартак, почетком шездесетих, победио је на такмичењу које је организовало друштво Свете Чечилије, али нажалост доживео други неуспех за римску награду. Но, са кантатом Прометејево венчање неколико година касније победио је на конкурсу у чијем жирију су се тада налазили Росини, Берлиоз, Верди, Гуно и други. Његов Први клавирски концерт доживео је велики успех, а Серенада опус 15, коју је посветио Матилди Бонапарте, извођена је у салонима и престижним концертним дворанама тог доба. Тада се посветио педагошком раду и писању теоријских чланака. 

Ауторка емисије Јелена Дамјановић