Мајстори барока

Са само осам година, отац Елизабет Жаке – оргуљаш и композитор Клод Жаке – је одвео своју талентовану кћер на краљевски двор, где је музицирање овог „чуда од детета” одушевило Краља Сунца. Луј XIV је потом наредио да Елизабет остане у палати у Версају, где је одгајана заједно са осморо краљеве ванбрачне деце. Са двадесет година Елизабет Жаке је напустила двор и удала се за композитора и оргуљаша Марена де ла Гера. Настанила се у Паризу, где је основала салон и почела да се бави музиком као слободна уметница, дајући часове, али јој је краљ током целог живота остао верни заштитник.

Током своје самосталне каријере Елизабет Жаке де ла Гер је дала важан допринос развоју инструменталне трио сонате и кантате на француском језику – новим формама француске музике с почетка XVIII века развијаним под утицајем Италије. Ова композиторка је била заинтересована за иновације, тако да је међу првима објавила своје збирке кантата – прву збирка је изашла 1708, друга 1711, а трећа 1715. године. Формално гледано кантата на француском језику се састоји из низа речитатива и арија, посвећених једној теми или причи, са акцентом на „стањима душе” – односно на „афектима” важним за разумевање барокне музичке естетике. Та душевна стања су увек приказивана у самој арији, те можемо рећи да певач, уколико се ради о солистичкој кантати, на себе преузима улогу приповедача, коментатора и протагонисте, док инструменти у пратњи потцртавају стања, осећања и дочаравају атмосферу. У том погледу, кантате овог типа јесу неке врста минијатурних оперских сцена, у својој изузетној драмској предиспозицији.

Занимљивост и новина прве две збирке кантата Елизабет Жаке де ла Гер лежи у самом сижеу и њиховом ослањању на приче из Библије. Уколико погледамо већину продукције кантата на француском њених савременика приметићемо листом ослањање на пасторални, аркадијски садржај. Због чега се ова уметница определила за библијску тематику остаје непознаница – да ли због наметнуте скромности коју је требало да исказује једна жена-стваралац у јавности или због тога што је очекивала да ће ова дела бити коришћена у женском интернату Сан-Сир којим је руководила Маркиза де Ментнон, морганатска друга супруга Луја XIV. Вероватнија је друга претпоставка, јер се ова дела могу без већег напора сместити у естетски и морални миље проистекао из утицаја изузетно религиозне и етичне Госпође де Ментнон на Луја XIV у последњим годинама његове владавине, када је Версај раскошне световне светковине заменио уздржаним и сублимним духовним церемонијама.

Аутор текстова кантата Елизабет Жаке де ла Гер које ћете чути у емисији је био Удар де ла Мот, један од најтраженијих оперских либретиста тог доба.

Уредница Ксенија Стевановић