Музика као живот – Полин Вијардо

Полин Вијардо се, након веома успешне каријере соло певачице, 1863. у 42. години, повукла са сцене и из јавног живота. Напустила је Француску из политичких разлога и, како је сама истицала, немогућности да оствари успешну каријеру, јер је често морала да пева "лошу" музику на допадљив начин, те неретко да трпи морално "упитне" захтеве са којима су се жене у Паризу у то време сусретале. Са мужем, троје млађе деце и Тургењевим се настанила у Баден-Бадену, где је држала часове певања уметницима из целог света. Направила је уметничку галерију у својој башти и малу оперску кућу, где су она, њени ученици и деца приређивали концерте и изводили сопствена драмска дела. Наступала је често са Кларом Шуман и приређивала оргуљске концерте. У Баден-Бадену је певала на премијери Брамсове Алт-рапсодије 1870. године. Пораз Наполеона Трећег у француско-пруском рату омогућио је Полин Вијардо повратак у Париз, где је остала да живи све до своје смрти. У том периоду је наставила да предаје и да компонује, и управо тада је, између осталог, настала њена камерна оперета Пепељуга, коју ћемо представити у емисији.

Ово дело, Полин Вијардо је написала као осамдесеттрогодишњaкиња 1904. године. Компоновала га је у три чина за седам певача и клавирску пратњу, а дело је засновано на бајци о Пепељуги Шарла Пероа, са мањим изменама. Наиме, зла маћеха замењена је неспретним и несналажљивим очухом, а вила Ла Фе се између осталог појављује као гошћа на балу где забавље госте песмом.

Ауторка емисије Јелена Дамјановић