Светске музичке позорнице

Рођен у 1954. године, Андерс Хилборг је више од три деценије активан на светској музичкој сцени. Као тинејџер свирао је клавијатуре у поп бенду, потом је у шеснаестој години постао члан хора, а 1976. је уписао студије контрапункта, композиције и електронске музике на Краљевском колеџу у Стокхолму. По завршетку студија 1982. године, обавезао се да ће се наредну деценију фокусирати искључиво на компоновање. Прво важно дело настало је већ 1983. - композиција Mouyayoum за мешовити хор, чији назив нема одређено значење. Ово дело, у којем композитор представља широк спектар звукова која уста могу да произведу без иједне изговорене речи, убраја се у ред његових најчешће извођених вокалних остварења. Након музике коју је компоновао за јапанско-шведски филм Пријатељи из 1986. и још неколико краћих композиција, Хилборг започиње сарадњу са поп певачицом Евом Далгрен са којом ће реализовати албум Желим да видим мог вољеног како долази из дивљине. Године 1996. Хилборг је добио награду – шведски Греми за музику са овог албума, у категорији композитор године. Од тада, његову биографију красе бројна признања, а данас је Хилборг активан као резидентни композитор, гостујући професор, али и почасни гост бројних фестивала широм света. 

У опусу Андерса Хилборга налазе се дела широког музичког спектра: преко 20 великих оркестарских партитура, десетак концерата, вокална остварења, комади који залазе у домен електронске музике, музика за дувачке инструменте, као и четири филмске партитуре. 

Концертни комади овог аутора, примећује критичар Мартин Ендерсон, често имају прилично необичне наслове: Cold Heat, Beast Sampler или Flood Dreams. Међутим, наставља Ендерсон, "када погледамо музику која стоји иза ових наслова, увиђамо да Хилборг очигледно узима неспојиве музичке идеје и користи ту инкомпатибилност за генерисање специфичног облика дуготрајне напетости која његовој музици даје изузетну моћ. Израз те моћи је пре свега природан процес: Хилборгова музика живи и дише готово органски”, речи су Мартина Ендерсона.

Прво дело које слушамо у емисији је композиција Фанфаре из 2002. године, писана за прославу 750. годишњице шведске престонице – Стокхолма. Након ове кратке композиције, следи и Хилборгово остварење Eleven gates из 2006. године, које је композитор посветио свом пријатељу, диригенту и композитору Еса-Пеки Салонену, који га је премијерно исте године извео са Филхармонијом Лос Анђелеса у дворани Волт Дизни. Наслов дела алудира на чињеницу да је комад састављен од 11 сегмената који се односе на имагинарне капије кроз које се "нагло или неприменто" пролази. Салонен је целокупан опус Андерса Хилборга описао као сродан надреалистичном сликарском остварењу Сатови који се топе Салвадора Далија, а композицију Eleven gates као фантазмагорично дело, кинематографске атмосфере. 

У наставку ћемо слушати дело под називом Beast Sampler из 2014. године, које је Хилборг посветио Сакарију Ораму који је дело премијерно извео са Краљевском филхармонијом из Стокхолма, у оквиру Међународног фестивала композитора,у чијем фокусу је било стваралаштво Андерса Хилборга. Према композиторовим речима „Назив дела односи се на моју честу карактеризацију оркестра као 'звучне животиње/звери'. Идентитети одвојених инструмената растварају се и постају део звучног објекта, они не треба да се опажају засебно. Желео сам да се фокусирам на саму звучност хармоније у овом комаду који садржи семплове из мојих ранијих остварења, али и на неке нове," речи су Андерса Хилборга. Након композиције Beast Sempler, Симфонијски оркестар Би-Би-Сија и маестро Сакари Орамо интерпретирали су и Хилборгово остварење Peacock Tales из 1998. године. Ово дело је том приликом премијерно изведено у Великој Британији, а као солиста наступио је кларинетиста Мартин Фрест.

У другом делу концерта Симфонијски оркестар Би-Би-Сија и диригент Сакари Орамо премијерно су у Великој Британији интерпретирали и Хилборгов Први виолински концерт из 1992. године. Овај концерт премијерно је исте године одсвирала Ана Линдал, којој је дело и посвећено, уз пратњу Краљевске филхармоније из Стокхолма под управом Јука-Пеке Сарастеа. Као солисткињу слушаћемо Каролин Видман. Последња тачка била је композиција Кроз изгубљене пејзаже, настала као поруџбина Би-Би-Сија 2019. године, а која је такође премијерно изведена у Великој Британији.

Уредница Ирина Максимовић Шашић