Светске музичке позорнице

Адађо за гудаче је једна од најпознатијих и најчешће извођених композиција из пера Семјуела Барбера. Дело је заправо аранжман за гудачки оркестар Барберовог другог, лаганог става Гудачког квартета, опус 11. Премијерно су га извели Артуро Тосканини и Симфонијски оркестар Ен-Би-Сија на радијском концерту који је уприличен 5. новембра 1938. године, у чувеном њујоршком Студију 8H, а потом су га свирали и на турнеји по Јужној Америци 1940. године. Временом је Барберов Адађо популаризован кроз бројне телевизијске емисије и филмове.

Сублимне текстове за циклус Песме умрлој деци Густав Малер је пронашао у истоименој збирци Фридриха Рикерта, у којој песник оплакује смрт своје двоје деце, која су преминула од шарлаха. Са префињеним осећањем за поезију, Малер је из Рикертове збирке одабрао пет песама, а циклус је компоновао 1901. и 1902. године. То је био срећан период његовог живота, испуњен венчањем са Алмом Шиндлер и рођењем ћерки Марије и Ане. Дело је са великим успехом премијерно изведено у Бечу, 29. јануара 1905. године. Међутим, након шест година од настанка овог циклуса и самог композитора је задесила сурова стварност – као и Рикертове, и Малерове обе ћерке су преминуле од шарлаха.

У интервјуу пред концерт, британски мецосопран Клаудија Хакл истакла је следеће: „Посматрајући са емотивне тачке, ово дело је изузетно захтевно за извођење. Свака песма носи велику тежину, а ја покушавам да идем кроз песме тражећи у свакој од њих светлост и наду... Уз пуно разумевање значења текстова настојим да речи не схватам лично, већ заиста да изводим улогу. Мислим да само на тај начин могу истражити различите емоције које су уткане у Рикертове стихове и у срж Малерове музике... Цело дело посматрам као једну студију о туговањима, а претпостављам да је то била и композиторова намера: да испита и истражи та мрачна места... као да је несвесно предосетио да ће и он једнога дана окусити тај бол”, речи су Клаудије Хакл.

У другом делу концерта изведена је Пета симфонија у де молу, опус 47 Дмитрија Шостаковича, дело које је представљало композиторов велики повратак. Наиме, када је компоновао ову симфонију Шостакович је изашао из периода компликованих односа са политичким властима у Совјетском Савезу. Дело је писано од априла до јула 1937. године и изведено са великим успехом на концерту одржаном у тадашњем Лењинграду 21. новембра исте године, поводом прославе двадесете годишњице Октобарске револуције. Лењинградском филхармонијом тада је дириговао Јевгениј Мравински.

Уредница Ирина Максимовић Шашић