четвртак, 04.02.2021, 20:20 -> 15:13
Извор: Трећи програм
Данте и музика
Завршавамо четворонедељни циклус који смо посветили обележавању 700 година од смрти италијанског средњовековног песника Дантеа Алигијерија, осветљавајући далекосежни утицај његових дела – пре свега „Божанствене комедије” – на музику, посебно од XIX века до данас. У последњој емисији, представићемо однос Дантеа и Беатриче, кроз остварења Франца Листа, Гренвила Бантока, Руда Лангора и Вилијама Волиса.
На почетку емисије слушаћете дело Данте и Беатриче Гренвила Бантока. Ова композиција, написана лета 1901. године, оригинално је била замишљена као Симфонијска поема број 2. Друга верзија, коју је Банток приредио девет година касније и коју ћемо слушати у емисији, не садржи много измена у односу на оригинал који је данас изгубљен, осим што је повезао ставове у непрекидну целину, добивши форму једноставачног дела. Но, и поред тога називи ставова из раније верзије су значајни за разумевање програмске потке партитуре коју ћемо слушати. Њихови називи су: Данте, Борба Гвелфа и гибелина, Беатриче, Дантеова визија пакла, чистилишта и раја, Дантеово изгнанство и Смрт.
Представићемо и сифмонијску поему, једно од првих британских дела овог жанра, Одлазак Беатриче Вилијама Волиса, из 1892. године. Према речима аутора, ово дело засновано је на епизоди коју не налазимо у Божанственој комедији, али се делимично наслања на овај предложак. Наиме, у Волисовом делу описан је долазак Дантеа и Беатриче у највиши небески слој Емпиреј где обитава сам Бог. Пред њима се указује рајски предео где их дочекује снежно бела ружа, као симбол божанске љубави. Очаран овим призором, Данте не примећује да Беатриче више није поред њега, већ да га је напустила, како би заузела своје место у царству „рајске руже”.
На крају емисије чућете сонату фантазију После читања Дантеа Франца Листа. Ово дело инцијално је било замишљено као мали комад под називом Фрагмент после читања Дантеа, са два тематски повезана става, а изведено је у Бечу крајем четврте деценије 19. века. Након преласка у Вајмар 1849. године, Лист је урадио ревизију овог дела и објавио га у оквиру друге збирке Године ходочашћа, 1858. године. Ова соната подељена је на две главне теме: прва је хроматска тема у де молу и описује јадиковање душа у паклу, уз употребу тритонуса као ђавољег интервала. Друга тема је корал у Фис дуру, изведен из прве теме и представља радост оних који се налазе у небеском рају. Ова тема, такође представља и Беатриче, јер је интерполирана унутар хроматских одломака, слично појављивању њеног лика у паклу.
Ауторка емисије Јелена Дамјановић
Коментари