Стваралаштво Фердинанда Паера

Паер је био једна од централних личности у развоју италијанске опере током прве деценије 19. века. Убраја се у плодне композиторе опера, са најмање педесет и пет остварења, од којих је већина настала у периоду од 1791. до 1816. године. Рођен је у Парми, која је била под хабзбуршком влашћу, у музичкој породици аустријског порекла, а као занимљивост издвајамо да је његов деда био члан војног оркестра у данашњем Петроварадину. Паер је музичко образовање стекао на двору у Парми, где је уједно поставио своје прве опере и напредовао до положаја вицекапелмајстора, не би ли 1797. године преузео место музичког директора Кернтертор театра у Бечу. Иако је у току наредне деценије радио у Бечу, Прагу и Дрездену, где је био дворски капелмајстор, Паер је одржавао везе са Италијом и чак седам његових опера из овог периода имале су премијеру у Парми, Венецији, Болоњи или Фиренци. Међу њима је опера Софонизба, премијерно изведена у Болоњи 1805. године. У Паеровом стваралаштву, које је пре свега било оријентисано према мешовитим, мелодрамским жанровима, ово је једна од тек три опере означене као „озбиљне драме”, а заснована је на причи о картагинској племкињи, која је, након тријумфа Рима, трагично окончала свој живот како би избегла понижење које јој је наменио римски генерал Сципион.

Иако шеснаест година старији од Паера, немачки композитор Петер Винтер свој зенит на италијанској оперској сцени достиже у исто време када и композитори Паерове генерације, односно почетком 19. века, након што је најпре заузео место међу водећим композиторима немачког зингшпила. Винтерово присуство у свету италијанске опере може се, заправо, посматрати кроз три вишегодишња ангажмана: по четири опере компоновао је за венецијанско позориште Сан Бенедето, од 1791. до 1794. године, и за лондонско позориште Хејмаркет, од 1803. до 1805. године, а три опере за миланску Скалу, 1817. и 1818. године. Његово прво остварење за Милано, опера-серија Мухамед, писана је на либрето Феличеа Романија, који је као предложак искористио истоимену Волтерову трагедију базирану на Мухамедовом освајању Меке. Централни лик опере је робиња Палмира, која је предмет Мухамедове жудње; како би дошао у прилику да је задобије, он наређује убиства њеног оца и брата, под кринком интереса нове вере. Увидевши превару, Палмира одлучује да себи одузме живот, радије него ли да падне Мухамеду у руке.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић