Са београдских сцена – Ансамбл Студио 6 свира Ерна Кираља

Ансамбл Студио 6 је са гостима из Мађарске – Каталин Ладик, једном од најинвентивнијих музичких личности са простора бивше Југосавије и Жолтом Шорешом, концептуалним преформанс уметником – извео онај део Кираљеве заоставштине који је везан за његов експериментални и авангардни муички свет, који се огледа у стваралаштву забележеном графичким партитурама.

Ерне Кираљ је започео са радом у Радију Нови Сад током педесетих година прошлог века и убрзо након тога се посветио сакупљању мађарске, српске и ромске народне музике за потребе радија. Био је импресиониран интуитивним штимовањем и проширеним техникама, импровизацијом и друштвеним карактером народне музике, што је касније утицало на његово стваралаштво, а нарочито у делима писаним за оригиналне инструменте – цитрафон и таблофон. Почев од младалачких покушаја у Суботици крајем четрдесетих година, преко дугогодишње етномузиколошке, уредничке и новинарске делатности на новосадском радију, овладавања радиофонијом, стваралаштвом за траку и електронске инструменте током шездесетих, Кираљева каријера описује „путању свестраног музичког трудбеника који је у готово свим сферама културног живота Војводине оставио дубок траг” – закључено је на Интердисциплинарном научном скупу „Ерне Кираљ – живот у музици”, одржаном 27. и 28. септембра 2019. године у Новом Саду.

Концерт који вечерас слушамо, настао је као резултат радионица одржаних током фебруара 2019. године. На почетку емисије чућете Варијације на слово Б за таблофон Ерна Кираља, а пором и Актионес из 1978. године. У наставку ћете чути како ови уметници изводе композицију Кодекс 21 у знак сећања на Ерна Кираља, коју је 2019. године написао Ричард Берет, стални сарадник Ансамбла Студио 6. Следе: Музика за гудаче Катлин Ладик из 2007. године, а потом и остварење за соло харфу Ерна Кираља Соната геометрика из 1977. године. Према речима музиколошкиње Мирјане Веселиновић Хофман, дело је настало у време ауторових најекстремнијих авангардних подухвата, посебно у области импровизационих слобода и, с тим у непосредној вези, вишемедијских сапостојања. У наставку ћете чути и следеће Кираљеве композиције: Црно бело, према Кандинском из 1986, Феникс из 1990. и Сонет број 114 из 1999. године. Настала на предлог обоисте Борислава Чичовачког и виолинисте Пеђе Милосављевића, ова композиција (Сонет), као и већина оних из последњег стваралачког периода композитора, базира се искључиво на импровизацији. Првобитно је замишљена за обоу, енглески рог, виолину и виолу, али могу да је изводе различити и неодређени састави. Према речима Чичовачког, једину конкретну основу композиције представља Микеланђелов сонет број 114, чији изговорени текст на италијанском и мађарском треба да буде саставни део звучне реализације дела, а све остало је подвргнуто садржини текста. Припремајући премијерно извођење у оквиру 10. Међународне трибине композитора у Београду 2001. године, интерпретатори су ангажовали композитора Стевана Ковача Тикмајера да начини тејп са наснимљеним двојезично изговореним текстом соната, које је Тикмајер уметнички уобличио додатним звучним ефектима и тако створио малу музичку целину. Управо тај тејп представља звучну основу на којој своје извођење базира Ансамбл Студио 6.

Уредница емисије Марија Вуковић