петак, 22.01.2021, 20:20 -> 13:11
Извор: Трећи програм
Светске музичке позорнице
Репродуковаћемо снимак концерта одржаног 13. марта прошле године у Барбикан холу у Лондону, који смо добили посредством међународне размене у оквиру Еурорадија, а који припада циклусу Премијум концерти. Том приликом наступио је Симфонијски оркестар Би-Би-Сија под управом Едварда Гарднера, а као солисти представили су се мецосопран Кристина Рајс, која је заменила колегиницу Сару Коноли која је из здравствених разлога била спречена да наступи на овом концерту, као и тенор Стјуар Скелтон. У првом делу изведена су остварења Арнолда Шенберга, Оскара Фрида и Франца Лехара, а у другом – Први клавирски квартет у ге молу, опус 25 Јоханеса Брамса, у Шенберговом оркестарском аранжману.
Оркестарску верзију секстета Озарена ноћ, опус 4, Шенберг је написао 1899. године, за само три недеље. Ово дело, у којем је аустријски композитор још увек користио тоналност, настало је на почетку његове каријере и убраја се у ред најзначајнијих у читавом његовом опусу.
Озарена ноћ је инспирисана истоименом поемом Рихарда Демела, коју је Шенберг открио претходно упознавши своју будућу супругу Матилду Землински, сестру његовог професора композиције - Александра Землинског. Једном приликом је истакао да „ово дело не илуструје радњу, нити драму, већ осликава природу и осећања актера”. Дело је, у облику секстета, премијерно извео квартет Розе на концерту одржаном 18. марта 1902. године у бечком Музикферајну, а верзију за гудачки оркестар премијерно је слушала публика у децембру 1924. године у енглеском граду Њукасл на Тајну, када је ансамблом дириговао Томас Кларк, један од композиторових студената.
Друга тачка на концерту било је дело истог назива као и претходно – Озарена ноћ, али из пера немачког диригента и композитора Оскара Фрида, једног од највећих поштовалаца опуса Густава Малера. Као и Шенберг, Фрид се за своје остварење, писано за мецосопран, тенор и оркестар, инспирисао истоименом поемом Рихарда Демела. Међутим, за разлику од Шенберга, Фрид кроз Демелове речи не дочарава само атмосферу, већ за истицање природе и осећања актера маштовито користи гласове: деонице мецосопрана и тенора преплићу се великим интензитетом стварајући сегменте у којима, на моменте, стичемо утисак као да солисти наступају сами. Фридов музички језик у Озареној ноћи делује близак Малеровом, док је сензуалност дела блиска љубавним дуетима из Вагнерове опере Тристан и Изолда.
Иако је Франц Лехар, аустријски композитор мађарског порекла, светску славу стекао компоновањем оперета попут Веселих удовица, Грофа од Луксембурга и Земље смеха, његов опус броји и неколико симфонијских поема, два виолинска концерта, песме и музику за филм. Године 1915, након посете тешко рањеном брату који се налазио у импровизованој, пољској ратној болници, Лехар је био изузетно дирнут судбином војника који су се борили у Првом светском рату, па је одлучио да им се одужи, посветивши им симфонијску поему коју је писао на текст аустријског писца Ервина Вајла.
Уредница Ирина Максимовић Шашић
Коментари