Читај ми!

Музика вива

Представићемо свиту „Невидљиве земље” Антона Батагова која је објављена у септембру 2020. године за дискографску кућу FANCYMUSIC из Москве.

Овај циклус се састоји из шест композиција за соло клавир које су писане између 1994. и 2018. године. Антон Батагов, једна од најинтересантнијих појава на руској музичкој сцени у протеклим деценијама који је подједнако фасцинантан као пијаниста и као композитор постминималистичке музике, често их је изводио на концертима, да би их на крају уобличио у, како то назива, „форму свите”. 

Подсетимо се, да је овај уметник, рођен 1965. године, студије завршио на Институту сестара Гњесин, а потом и на Конзерваторијуму Чајковски. Био је победник Међународног пијанистичког такмичења Чајковски 1986. године, али је у својој каријери одлучио да се удаљи од уобичајеног клавирског репертоара и да се међу првима у Русији окрене извођењу композиција Џона Кејџа, Мортона Фелдмана, Стива Рајха, Филипа Гласа. Свој дискографски деби Батагов је посветио монументалној композицији Двадесет погледа на дете Исуса Оливијеа Месијана. Поред савремене музике, он је познат и као тумач барокног репертоара, пре свих дела Јохана Себастијана Баха, а његове интерпретације својом оригиналношћу и идиосинкразијом се могу упоредити једино са онима Глена Гулда. Од 1989. до 1996. године Антон Батагов је био уметнички директор фестивала савремене музике Алтернатива, који је извршио велики утицај на разумевање класичне и нове музике у Русији. 

Од 1997. године Батагов се посветио компоновању, стварајући у карактеристичном постминималистичком стилу базираном на флуидном споју руске мелодијске традиције, будистичке филозофије и елемената вокабулара – пре свега ритмичког и хармонског - руске музичке авангарде и прогресивног рока. Притом, овај аутор сматра да границе између извођења и композиције не постоје, већ су то два вида исте музичке праксе, обједињавајући тако своју двоструку улогу пијанисте и композитора. 

Уредница Ксенија Стевановић




Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом