четвртак, 31.12.2020, 20:00 -> 17:38
Извор: Трећи програм
Микстејп Марка Пауновића
Вечерашњи новогодишњи музички програм ће се разликовати од уобичајеног празничног весеља, како би осликао ову 2020. годину коју испраћамо, а која је у најмању руку била тешка и другачија. Ово вече ће испунити микстејпови наших вредних и креативних сарадника – Мање Ристић, Светлане Мараш, Марије Балубџић, Марка Пауновића, Слободана Бркића, Бранислава Јованчевића, Бојана Ђорђевића и Николе Марковића, као и снимак гала вечери којом је 7. децембра обележен дан када се званично отвара нова сезоне миланске Скале, која је опет одложена за неки бољи тренутак.
Протекла година нас је изненадила, онеспокојила, донела неузастављивe промене и страх од новог, оголила конфликтне емоције унутар пандемијске свакодневице целе планете. Наш програм је током целе године доносио не само музичку 'утеху', већ и епидемиолошка, филозофска, антрополошка и теоријска разматрања пандемије вируса SARS-CoV-2 покушавајући да понуди једну врсту „мишљења упоредо” са нашим животом испуњеним зебњом и бројним недоумицама.
И микстејпови које ћете чути припадају сличном хабитусу, али додају и кап наде и вере у будућност, у којој се осећају помаци према каквој-таквој нормализацији. На почетку емисије чућете микстејп Марка Пауновића, састављен од нумера које су објављене 2020. године. Он започиње бриљантном фузијом лаунџа, џеза и диска који је остварио уистину другачији бенд под именом Sparkle Division амбијенталног мага Вилијама Басинског који је оформио заједно са Престоном Венделом, а завршава нумером „Please, This Shit Has Got to Stop” са албума Ламентације који је Басински објавио ове године у свом познатом, поетичном, амбијенталном кључу. Између ћете чути комбинацију најразличитијих жанрова, поетика и израза – у некој врсти сумарног осврта на оно што нам је ова година донела, а можда и заувек однела.
Ево како свој микстејп описује Марко Пауновић:
„Јер, поврх тога што ће 2020. година остати уписана у историји цивилизације као година кризе узроковане корона вирусом, њено испраћање са собом носи и трачак наде у коначно буђење свести о деструктивности неолибералног капитализма, као и веру да је родна, расна и класна једнакост могућа у новом, једноставнијем, спокојнијем, поетичнијем сутра – управо о чему ова плејлиста и говори...”
Коментари