Рејха и дувачки квинтет

У четвртој емисији циклуса о композитору Антоњину Рејхи и његовом опусу дувачких квинтета слушаћете композиције овог аутора и Жоржа Онслоа.

Поред четвороставачних дувачких квинтета, Антоњин Рејха је око 1818. године написао више комада за енглески рог уз пратњу флауте, кларинета, хорне и фагота. На последњој збирци од шест дувачких квинтета Рејха радио је 1819. и 1820. године и она је публикована у Паризу као његов опус 100. Други квинтет из ове збирке, у дe-молу, започиње лаганим уводом и солистичким наступом хорне, што је у одређеној мери типично за Рејху, но у репризи првог става плени солистичка и виртуозна улога фагота. Финални allegro vivace једно је од ремек-дела Рејхине примене слободног контрапункта и независног мелодијског вођења гласова у формирању фактуре дувачког квинтета.

Дувачки квинтет, на начин на који га је артикулисао Рејха, проналазимо и у опусу његовог ученика, француског композитора енглеског порекла Жоржа Онслоа. Четрнаест година млађи од Рејхе, Онсло је најпознатији по својим гудачким квинтетима, које је компоновао током читавог стваралачког периода. Његов једини Дувачки квинтет, опус 81 у Еф-дуру, представља позно остварење, из 1852. године. Реч је о четвороставачном делу, са енергичним скерцом на месту другог става.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић

Рејха и дувачки квинтет

Програмска шема

Коментари