Век хармонике – Дуо Лукс Нова: албум „Бах као инспирација”

Вишеструко награђивани дуо Лукс Нова основан је 2012. године у Барселони, а тренутно Верастеги и Шмидлова живе и раде у Хамбургу. Истражујући занимљиве уметничке културе различитих земаља, ови млади уметници интерпретирају разноврсне програме чиме уносе извесну свежину у извођачки репертоар, пре свега представљањем ваневропских композитора. Осим тога, посвећени су и образовању и промоцији младих талената. У том смислу, 2018. године основали су Фестивал савремене камерне музике Хамбуршки дијалози, помажући у стварању „дијалога” између афирмисаних и нових композитора и извођача, који су на различите начине повезани са градом Хамбургом.

На почетку емисије чућете како дуо Лукс Нова изводи остварење под називом Сефардски акценат / Мимикрија нигеријског композитора Чарлса Узора. Ово дело аутор је написао 2018. године и посветио теоретичарки плеса Астрид Камински и део је његовог циклуса Мимикрија на којем ради већ пуних десет година. По речима Узора, концепт дома је незамислив без концепта изгнанства, а феномен прикривања је заправо стратегија преживљавања. Иако се у овом делу позива на сефардске избеглице које су напустиле Пиринејско полуострво у 15. веку, и сам аутор је као дете искусио прогон, када је са породицом напустио домовину током грађанског рата између Бијафре и Нигерије и преселио се у Швајцарску. Принципе маскирања и мимкрије преноси на своју музику, узимајући звуке из природе, као што је пев птица, које потом електронски транспонује за осам октава. У делу Сефардски акценат / Мимикрија ове идеје даље продубљује – звук гитаре дуплира звуком теорбе на траци и затим их електронски модификује, док звук празних жица и одјек инструмента, по речима аутора, сугеришу прошла времена.

Фрагменти сећања број 3 Тристана Ксавијера Кестера, младог америчко-немачког композитора, виолончелисте и педагога, остварење је из 2018. године и део је пројекта у којем Кестер евоцира нека далека сећања и звукове повезане са њима. За њега је управо Бахова музика оно што га враћа у детињство. Ова композиција је и директно и индиректно повезана са Бахом, јер у њој цитира његов контрапунткски стил, присећа се његових корала, али и што је подједнако важно, осећања која су у њему будила дела овог композитора, док их је у младости свирао и увежбавао.

Остварење Црно светло Хосе Марија Санчез-Верду написао је 2019. године. У фокусу овог шпанског аутора су деликатни микротонални односи и динамички контрасти. Кроз драматични лук у којем се одређене фреквенције стално понављају и нестају, аутор на поетичан начин изражава енергију појаве црне, односно ултраљубичасте светлости. Као метафору везе између светлости и таме, Санчез-Верду у једном моменту интегрише и корални прелудијум Као Исус Христос у ноћи Јохана Себастијана Баха.

У наставку ћете чути остварење под називом Хамбуршка бахијана Алехандра Нуњеза Алауке. Овај перуански композитор и хармоникаш се након поентилизма и атоналности у својим делима окреће необарокном стилу и развијенијој орнаментацији. Управо су то одлике бахијане, а европске композиционе технике аутор вешто комбинује са мистичним звуцима Анда. Дело које вечерас слушамо написано је 2018. године, а исте године дуо Нова Лукс премијерно га је извео у Елбској филхармонији.

Потом следи четвороставачна композиција Госпа од Милости – Богородичина свита за хармонику и гитару Себастијана Шпренгера из 2018. године. Овим комадом се аутор, како сам каже, осврнуо на статус који у хришћанству заузима лик Девице Марије; црква је кроз ову фигуру унела интегришућу, женску компоненту у оригинално изразито патријархално оријентисану религију. Такође, елементи прехришћанских и нехришћанских култова, посебно изван Европе, су такође временом почели да се везују за лик Девице Марије, наглашавајући њену способност асимилације различитих утицаја. Шпренгер слична својства препознаје и у музичком облику свите; као што су ране Бахове свите представљале композицију састављену од низа контрастирајућих ставова, који евоцирају плесове из различитих географских подручја, повезујући их и стварајући кохерентну целину, он посеже за нешто савременијим плесовима. Тако је први став Шпренгерове свите заснован на кубанском синкиљо ритму, док други и четврти став могу бити схваћени као жига или џез валцер. Коначно, трећи став комбинује одлике слободног блуза са барокном паваном.

Уредница емисије Марија Вуковић