Уметност интерпретације

Овај уметник који је живео само од 1917. до 1950. године када је преминуо од Хоџкинове болести, остао је упамћен као један од најперспективнијих пијаниста из средине XX века. Рођен у породици музичара, рано је почео да свира клавир, те је са тринаест година, већ наступао на јавним концертима као један од најбољих студената Конзерваторијума у Букурешту, изводећи Концерт у а молу Едварда Грига. Након контроверзи током пијанистичког такмичења у Бечу 1933. године, када му је, по мишљењу Алфреда Кортоа неправедно одузето прво место, Липати одлази у Париз, постајући ученик овог француског пијанисте, а потом и низа значајних значајних педагога и уметника попут Нађе Буланже, Пола Дикаа и Шарла Минша. Иако је и на почетку Другог светског рата успевао да наступа, свирајући широм окупиране Европе, 1943. године одлучује да емигрира у Швајцарску. У овом периоду Липатијево здравље нагло почиње да се погоршава и он све ређе концетрира, посвећујући се подучавању на Женевском конзерваторијуму. Иако је данас извесно да су се први симптоми испољили знатно раније, Хоџкинова болест му је дијагностикована тек 1947. године када је већ била у поодмаклој фази. Подвргавајући се агресивној терапији кортизоном, Липати је успевао да се повремено врати клавиру, а 1950. године је чак у неколико наврата боравио у сниматељским студијима. Нажалост, и поред краткотрајног опоравка, Липати је у децембру те године изгубио битку са опаким обољењем.

У периоду када је његово здравље почело убрзано да се погоршава, Липати је упркос свим тешкоћама започео сарадњу са И-Ем-Ајевим продуцентом Валтером Легеом, са којим је између 1947. и 1950. године и заблежио највећи део свог дискгорафског репертоара. Међу овим познијим снимцима се налазе клавирски концерти Шумана, Грига, Моцарта, Шопена и Бузонијева обрада Баховог Концерта за инструменте са диркама број 1 у де молу, као и записи клавирских композиција Скарлатија, Листа, Шопена, Равела. Интересантно је да су временом на светлост дана испливали и записи Липатијевих концертних извођења. Очекивано, квалитет ових снимака је знатно слабији од оних забележених у студију, али су упркос томе ово драгоцена сведочанства његовог интерпретативног дара и беспрекорног стила. На овим снимцима се између осталог налазе Трећи клавирски концерт Беле Бартока, Концерт број 1 у Ес дуру Франца Листа, као и Кончертино у класичном стилу опус 3 који је компоновао сам Дину Липати.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић