Антологија српске музике

У остварењима Вука Куленовића – који је у периоду од 1978. до 1990. радио као професор на Факултету Музичке уметности у Београду, а потом од 1992. када је отишао у Сједињене Америчке Државе па све до смрти 2017. на локалним колеџима и школама у Бостону, да би 2006. постао професор композиције на чувеном Берклију – приметни су утицаји џеза, индијских рага, традиционалне музике Балкана, елементи рока, као и разни савремени музички стилови. Полазна тачка његовог стваралаштва, у композиционо-техничком смислу, била су искуства авангарде шездесетих година, редукција материјала и слободно схваћена репетитивност. Куленовићев опус броји више од стотину дела писаних за различите саставе - камерне и симфонијске оркестре, соло инструменте, вокалне ансамбле, али и музику за филм и позориште. Из богате биографије овог аутора издвајамо и да је 1984. године компоновао кантату поводом церемоније отварања Зимских олимпијских игара у Сарајеву, граду у којем се и родио 1946. године. Његова дела наручивали су и изводили угледни оркестри Европе, попут Краљевског Консертхебау оркестра, Националног оркестра Француског радија, као и Словеначка, Загребачка, Сарајевска и Београдска филхармонија. Добитник је бројних признања попут награде Међународног музичког бијенала у Венецији, одликовања Француског радија, Флубрајт фондације, Прешернове награде, као и награде БЕМУС-а.

Музика за балет Кама сутра инспирисана је колоритом Индије, а дело је до сада изведено само у виду концертне свите. Куленовић је истакао како је археолошким враћањем источним праизворима музике, не само индијским већ и фолклорним обрасцима карактеристичним за Балкан, пронашао етичку супстанцу и снагу која је неопходна за било које музичко дело. Слушаћете свите Рађање лотоса, Храм Сунва и Игру на крају времена у извођењу Симфонијског оркестра и Женског хора Радио Београда под управом Ванча Чавдарског.

Уредница Ирина Максимовић Шашић