Оперска сезона Еурорадија 2020/2021 – Ђузепе Верди: Аида

У главним улогама наступају Саиоа Хернандез као Аида, Анита Рахвелишвили као Амнерис, Франческо Мели као Радамес, Роберто Таљавини као египатски фараон, Јонгмин Парк као Рамфис и баритон Енхабатин Амартувшин као Амонасро. Хором и оркестром диригује Рикардо Шаји.

Музиколог Анселм Герхард, доцент Универзитета у Берну је међу 5000 страница Вердијеве заоставштине која се чува у Државној библиотеци у Парми, а која је тек прошле године дата на увид истраживачима, пронашао прву верзију трећег чина Аиде. Премијера опере била је заказана за јануар 1871. године у Каиру, али како је Француско-пруски рат спречио израду сценографије и костима које је Каирска опера поручила да се направе у атељеима Париске опере, премијера је одгођена за сам крај децембра те исте године. У међувремену, тачније у августу 1871, Верди је ово дуго ишчекивање одлучио да прекрати тако што је направио ревизију почетка трећег чина. Додао је чувену Аидину романсу O cieli azzuri (О плава небеса) и заменио је хор египатских свештеника потпуно новим решењем – једногласним певањем које је сматрао ближим егзотичној тематици опере. Пре тога је написао четворогласни хор у стилу како је сам рекао Палестрине, али оно што је из истраживања Анселма Герхарда откривено јесте да Верди није одбацио ову композицију. Напротив, искористио ју је у делу Te decet Hymnus у свом Реквијему из 1874. године наравно уз текстуалне измене. Могуће је да је испрва Верди направио чисту аналогију између духовне музике своје земље и свештенства старог Египта, да би касније схватио да ово решење није најмаштовитије. Свакако слушаоци Трећег програма могу и сами да се увере да ли је композитор добро одлучио заменивши хор свештеника из трећег чина другом музиком.

Уредница Ксенија Стевановић