Рејха и дувачки квинтет

Антоњин Рејха, са своја двадесет четири објављена дувачка квинтета, свакако представља најзначајнијег представника овог жанра. Рејха је, у својој аутобиографији, као основни разлог због чега се окренуо овом жанру навео да у то време није постојало довољно добре музике за дувачке инструменте, јер врхунски композитори нису били умешни у писању за овакве инструменталне саставе. Пошавши од свог искуства као флаутисте, Рејха је у своја четири опуса систематски истраживао могућности дувачког квинтета, демонстрирајући велику инвентивност на плану уређења фактуре дела, а са амбицијом да овај жанр постане својеврсни пандан жанру гудачког квартета. Прва збирка Рејхиних дувачких квинтета штампана је 1818. године као његов опус 88.

Ђузепе Марија Камбини један је од неколицине Рејхиних претходника у покушају да се формулише жанр дувачког квинтета. Рођен у Ливорну 1746, Камбини је своју каријеру изградио у Паризу, где је живео почев од раних седамдесетих година 18. века. Био је један од најпопуларнијих париских композитора инструменталне музике, те је до краја века објавио скоро шест стотина инструменталних дела у различитим жанровима, међу којима је било и преко стотину квинтета, превасходно гудачких, као и квинтета за флауту односно чембало и гудаче. Три троставачна дувачка квинтета издвајају се у Камбинијевом опусу и настала су око 1802. године.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић